Sankcije za ekološki nered

Papreno, stilska je figura kojom se najčešće opisuje poglavlje 27, naredna stranica koju Srbiju mora da otvori na putu ka Evropskoj uniji. Ekonomskim rečnikom – oko 15 milijardi evra potrebno je da investiramo u narednih nekoliko decenija kako bismo se približili evropskim standardima. Kako su za „Politiku” objasnili u resornom ministarstvu, deo novca izdvojiće država, nešto će stići iz evropskih fondova i projekata, a u ovoj instituciji smatraju da bi deo investicija trebalo da se obezbedi kroz javno-privatno partnerstvo. Ali muke sa novcem ovde ne prestaju. Nema opuštanja ni onda kad Srbija postane članica EU, jer će tada Evropska komisija nastaviti da nadgleda ispunjenje preuzetih obaveza. A ako dođe do probijanja rokova, što u Srbiji i nije retka pojava, EK može da pokrene kaznene postupke, od kojih neke kazne mogu da budu i novčani penali u iznosu od nekoliko desetina miliona evra na godišnjem nivou.

Na oštru kaznenu politiku upozorio je srpske kolege Marko Slokar, bivši državni sekretar i savetnik za evropske poslove u oblasti zaštite životne sredine iz Slovenije, na sastanku Pregovaračke grupe 27 protekle nedelje. On je istakao da, ako se onog trenutka kad jedna zemlja postane članica EU ispostavi da ekološko stanje na terenu nije onakvo kakvim se tokom pregovora obavezala – „nema nazad”, već slede velike kazne.

Italiju je, recimo, 40 miliona evra koštao samo deo kazne zbog deponije opasnog otpada koja nije imala državnu dozvolu. Grčka je morala da plati 10 miliona evra za 1.125 nelegalnih deponija. Tu je reč samo o paušalnoj kazni. A u Srbiji se trenutno procenjuje da divljih deponija ima između 3.500 i 4.500, mada je i sam ministar zaštite životne sredine Goran Trivan krajem prošle godine rekao da sumnja da ih je i više.

Činjenicu da kazneni postupci nisu retkost u Briselskom carstvu pokazuju i podaci da je u periodu od 2013. do 2018. Evropska komisija godišnje pokretala oko 150 postupaka za prekršaje u oblasti zaštite životne sredine. Na kraju 2017, prema podacima EK, bilo je u toku 325 prekršajnih postupaka protiv zemalja članica. Kako navodi Fiskalni savet, razlozi su u više od 60 odsto slučajeva prekršaji u oblasti voda, otpada i zaštite vazduha. Pred sudom su sve zemlje iz EU, a po ekološkoj neposlušnosti posebno se izdvajaju Španija, sa 30 aktivnih postupaka, i Grčka sa 27.

Istina, većina postupaka okončava se izvan sudnice, ali ima i onih koji epilog dobiju na sudu, a pojedini dospeju čak i do drugostepenog postupka, kada se i izriče novčana kazna.

Evropska komisija može da izriče novčane kazne u slučaju da određena država u dužem roku odbija da se povinuju direktivama. Iako se veći broj prekršajnih postupaka okončava bez udara po džepu, novčane kazne se ne mogu izbeći ukoliko se jedna zemlja istim povodom nađe dva puta na sudu. Kako objašnjava Fiskalni savet, te kazne mogu biti fiksne i određuju se za svaku zemlju posebno, uzimajući u obzir ekonomsku snagu zemlje i stepen ozbiljnosti prestupa. Drugi deo kazne je varijabilan i izriče se najčešće po danu, i to za period koji protekne od donošenja konačne presude do njene pune primene.

„Ako se na vreme ne uskladi sa evropskim direktivama i Srbija će gotovo izvesno morati da plaća penale koji mogu da iznesu više desetina miliona evra godišnje”, navodi Fiskalni savet u svojoj analizi posvećenoj životnoj sredini.

U periodu od 2000. do 2016. godine doneto je 15 drugostepenih presuda kojima su izrečene finansijske sankcije. Raspon kazni, onih fiksnih, ide od 1,5 miliona evra, u slučaju Irske zbog toga što nije izradila studiju uticaja na životnu sredinu, pa do pomenutih 40 miliona evra, sa koliko je kažnjena Italija. Fiskalni savet upozorava i na to da je privid da su dnevne kazne niske, jer kada se preračunaju, na godišnjem nivou mogu premašiti iznos fiksnih.