Štete od prištinskih taksa

Saga o taksama se nastavlja, još im se ne nazire kraj i pored velikog međunarodnog pritiska od glavnih prištinskih saveznika da se one ukinu. Samo za 100 dana otkako su privremene institucije u Prištini 21. novembra 2018. godine uvele diskriminatorske takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i BiH, plasirano je za oko 100 miliona evra manje srpske robe na KiM nego u istom periodu prethodne godine, preneto je iz Vlade Srbije.

Gubi se, znači, oko milion evra dnevno, a realan gubitak je i veći, jer je pre uvođenja ovih taksa postojao trend porasta plasmana robe na KiM.

Biće veći gubitak ukoliko ove takse ostanu, jer će srpski privrednici izgubiti to tržište. Drugi su iskoristili ovaj prostor da kao alternativu ponude svoje proizvode. Od nametnutih taksa naročito je profitirala Albanija, koja je samo u februaru ove godine plasirala preko 61 odsto robe više na KiM u odnosu na isti mesec 2018.

Ukupna razmena Srbije sa KiM iznosila je 446 miliona evra u 2018. i bila je 3,3 odsto manja nego u 2017. Isporuke su vredele 419,3 miliona evra i bile su manje za 4,6 odsto. Kosovske isporuke u centralnu Srbiju bile su u vrednosti od 27 miliona evra i čak za 23,8 odsto veće nego 2017. U januaru ove godine na KiM je isporučeno robe u vrednosti od samo 5,3 miliona evra, dok je u januaru 2018. vrednost plasirane robe iznosila 33,8 miliona evra. Prema podacima PKS, u decembru prošle godine pad plasmana iznosio je 35 miliona evra, a u novembru 21 milion evra.

Ukoliko bi Priština zadržala isti režim tokom čitave 2019, šteta Srbiji mogla bi da dostigne oko 400 miliona evra (koliko iznosi godišnji suficit u trgovinskoj razmeni sa KiM).

Prema nekim procenama, ako ne budu ukinute takse BDP Srbije ove godine će biti smanjen od 0,5 do 0,7 odsto, i taj problem će u 2019. biti jedan od najvećih izazova za domaću ekonomiju.

Iz Srbije je odmah po uvođenju taksa upozoravano na razvijanje crnog tržišta, a sada, kada se pogledaju prodavnice na severu i jugu KiM, vidi se da ima srpske robe, koja se tamo pojavljuje raznim kanalima. Na primer, srpska pšenica ide u Hrvatsku, iz nje se ta pšenica transportuje kao hrvatska pšenica i prodaje na KiM. Deo robe ide tako što se, recimo, prodaje privredniku u Makedoniji, a ona je onda reeksportuje i plasira na Kosovu.

Najveću štetu imaju srpski privrednici, izvoznici i država, a štetu pričinjenu Srbiji nema ko da nadoknadi. Velike kompanije koje imaju svoje ispostave u drugim zemljama regiona robu koju su prodavale iz Srbije sada plasiraju iz tih zemalja. Druge zemlje u regionu iskoristile su činjenicu da je Srbija potisnuta sa tog tržišta, tako da je Srbiji načinjena i dugoročna šteta, a to je gubitak tržišta. Proradio je „šverc komerc” i umesto da srpska država ubira neke prihode od poreza, ta roba se sada nekim sivim kanalima pojavljuje na tržištu KiM, zbog čega trpe i kosovske institucije, dok pojedinci imaju veliku korist.

Najveće gubitke ima srpska prehrambena industrija, i to industrija šećera, žito-mlinska industrija, proizvodnja stočne hrane, bezalkoholnih pića. Na gubitku su i proizvođači građevinskog materijala u Srbiji. Prema zvaničnim podacima kosovske carine, nabavke proizvoda iz Srbije pre uvođenja taksa od 100 odsto iznosile su oko 1,2 miliona evra dnevno, dok su sada opale na beznačajnu vrednost. Pre uvođenja taksa, na KiM je, na primer, iz Srbije i BiH dolazilo 120 do 140 barži dnevno, dok je sada to gotovo nula – rekao je portparol kosovske carine.

Odluka tzv. kosovske vlade da uvede takse od 100 odsto na srpske i proizvode iz BiH uticala je na rapidno smanjenje plasmana tih proizvoda na kosovsko tržište u decembru prošle godine, a s druge strane, omogućila je znatno povećanje isporuke robe iz Makedonije i Albanije. Prema podacima kosovske Agencije za statistiku, ukupan uvoz robe na Kosovo u decembru 2018. bio je blizu 303 miliona evra. Iz Srbije je tokom decembra 2017. dopremljena roba u vrednosti od oko 47 miliona evra, a u decembru 2018. ta vrednost je pala na svega oko pet miliona evra.

Što se tiče BiH, kosovskim taksama najviše su pogođene metalska, drvna industrija, proizvodnja hemijskih proizvoda, mlečna industrija, izvoznici lekova, ulja, brašna, sokova, vode. U ukupnoj razmeni BiH sa svetom, oko 14 odsto odnosi se na zemlje CEFTA, a od toga oko četiri odsto na KiM.

Beograd nije primenio kontramere, ali je čvrst u stavu da bez ukidanja taksa, koje ne postoje nigde u svetu, nema nastavka dijaloga sa Prištinom, a time ni rešavanja pitanja Kosova, odnosno sporazuma o normalizaciji odnosa, na čemu insistira međunarodna zajednica. Uvođenjem taksa na robu iz centralne Srbije i BiH, sistematski se krši CEFTA sporazum, sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ugrožava ekonomska integracija zapadnog Balkana. Negativne ekonomske posledice pretrpeće ne samo Srbija i BiH, već i kosovska privreda i privreda celog regiona.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista