Zatvorski čuvari rade kao na robiji

Zatvorima u Srbiji nedostaje više od hiljadu zatvorskih čuvara, odnosno skoro 50 odsto od ukupnog broja trenutno zaposlenih na ovom mestu, saznaje „Politika”.

Najviše ih je potrebno u najvećim kazneno-popravnim zavodima, a situacija je gotovo identična i u manjim sistemima. Da se nedostatak pripadnika Službe za obezbeđenje ne bi odrazio na bezbednost u zatvorima, zaposleni rade prekovremeno, za šta su plaćeni shodno Zakonu o platama.

Ipak, kako za „Politiku” kaže Zvonko Tomašević, sekretar Jedinstvene sindikalne organizacije ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, zbog načina rada i velikog broja prekovremenih sati, radnici u Službi obezbeđenja su premoreni, a u pitanje se dovodi i njihovo zdravlje.

– Zaposleni u ovoj službi imaju i po 70 prekovremenih sati mesečno i to im se plaća u skladu sa zakonom. Međutim, imamo drugi problem. Radeći tim tempom, oni se iscrpljuju, troše, a samim tim dolaze u situaciju da ne mogu na adekvatan način da odgovore zadacima posla. Najviše se radi po smenama – 12 sati, pa je narednih 24 sata slobodno. Često se dešava da zbog potrebe službe budemo angažovani i onog dana kada bi trebalo da smo slobodni. Pitanje je koliko zaposleni mogu da izdrže ovaj tempo rada – kaže Tomašević.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde potvrđuju da pripadnici Službe za obezbeđenje rade prekovremeno, kao i ostali zaposleni u drugim organizacionim jedinicama zavoda. Navode i da je Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika propisano da državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) ima pravo na sat i po slobodno.

– Rad duži od punog radnog vremena mesečno se preračunava u slobodne sate, koje državni službenik mora da iskoristi u toku narednog meseca. Izuzetno, uz prethodnu saglasnost zaposlenog, prekovremeni rad može da bude uveden i u trajanju dužem od onog utvrđenog opštim propisima o radu, najduže do 20 sati nedeljno. Državnom službeniku kome zbog prirode poslova radnog mesta ne bude omogućeno da u toku narednog meseca iskoristi slobodne sate, za svaki sat prekovremenog rada isplatiće se vrednost sata osnovne plate državnog službenika uvećan za 26 odsto. Takođe, Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da je radnik u obavezi da radi duže od punog radnog vremena kada potrebe službe to dozvoljavaju. Prema tome, zaposlenom koji, u skladu sa zakonom, po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena, ukoliko preračunate sate ne iskoristi kao slobodne u toku narednog meseca, ti sati se isplaćuju u skladu sa Zakonom o platama – navodi se u pisanim odgovorima dostavljenim „Politici”.

Problem u vezi sa brojem zaposlenih u Službi za obezbeđenje, prema rečima sekretara Jedinstvene sindikalne organizacije ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, počeo je još 2014. godine, kada je vlada donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih u ovoj službi. Tada su, navodi naš sagovornik, sva sistematizovana radna mesta koja nisu bila popunjena – izbrisana.

– Tom „novom” sistematizacijom broj zaposlenih u našoj službi je prepolovljen. Konkretno, broj radnika u KPZ Beograd smanjen je na polovinu. Posle toga su ljudi konstantno odlazili, neki su penzionisani, a neki su davali otkaze. Samo u prošloj godini, prema podacima kojima raspolažem, iz KPZ Beograd otišlo je deset ljudi, iz Sremske Mitrovice – 15, iz Zabele svake godine odu tri-četiri zaposlena – otkriva Tomašević.

Prema njegovim rečima, najalarmantnija situacija je možda u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. U njoj je trenutno oko 700 osoba kojima je izrečena neka od mera obaveznog lečenja, a o bezbednosti ove ustanove u smeni brine četiri do pet ljudi. Prema nezvaničnim informacijama, dešava se i da u noćnoj smeni, između 120 i 130 pripadnika Službe obezbeđenja „pokriva” sve zatvore, odnosno 11.000 osuđenika.

Upitani da li je ovaj podatak tačan, u upravi odgovaraju da je istina da im nedostaje određeni broj pripadnika u Službi za obezbeđenje, ali naglašavaju da bezbednost zavoda, kao i bezbednost zatvorenika koje obezbeđuju pripadnici pomenute službe, nije ugrožena.

– Takođe, zakonom propisani poslovi Službe za obezbeđenje nisu dovedeni u pitanje (bezbednost ljudi i imovine u zavodu, sprovođenje osuđenih i pritvorenih osoba, učestvovanje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenima....) – navode u upravi.

Koliko tačno zaposlenih nedostaje, ne žele da otkrivaju ni u sindikatu, ni u upravi. Ako otkriju broj, kažu, otkriće tajnu.

– U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, a na osnovu Zakona o tajnosti podataka i Uredbe o bližim kriterijumima za određivanje stepena tajnosti „državna tajna” i „strogo poverljivo”, ministar pravde je doneo odluke o određivanju tajnih podataka različitih oznaka tajnosti u Ministarstvu pravde i njenim organima. Tim odlukama stepenom tajnosti „poverljivo” označeni su podaci o tačnom broju zaposlenih u službama za obezbeđenje u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji, kao i njihov tačan raspored. U vezi sa tim, dostavljanjem ove informacije učinili bismo te podatke javno dostupnim i postupili suprotno propisima – naveli su u upravi.

Uskoro konkurs

Upitani da li će uskoro, možda, biti raspisan konkurs za prijem u Službu obezbeđenja, iz Uprave su odgovorili:

– U dogledno vreme pristupiće se proceduri za dobijanje saglasnosti za raspisivanje javnog konkursa za upražnjena radna mesta na poslovima obezbeđenja zavoda u svojstvu pripravnika.