Droga puni zatvore

Gotovo četvrtina osuđenika u srpskim zatvorima su trgovci drogom, a jedna petina robija zbog teške krađe. Za razbojništvo je osuđeno 11 odsto zatvorenika. Ubistvo i teško ubistvo dele četvrto mesto, zajedno sa krađom. Zbog ova tri krivična dela iza rešetaka se nalazi po pet odsto od ukupno osam hiljada osuđenika u Srbiji. Kaznu zbog nasilja u porodici izdržava četiri odsto ukupne zatvorske populacije. Tek po dva procenta čine oni koji su osuđeni zbog silovanja, prevare i teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

To su podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija o strukturi krivičnih dela osuđenika do 31. decembra 2018. godine.

Tačan broj osuđenika na ovaj dan bio je 7.921, rečeno je za „Politiku” u Ministarstvu pravde. Od tog broja, njih 86 osuđeno je na najtežu kaznu po našem zakonu – 40 godina zatvora. U procentima, to je samo jedan odsto svih osuđenika. Kaznu od 30 do 40 godina izdržava 46 osuđenika.

Nema podataka o kaznenoj politici za svako krivično delo, jer se takva statistika ne vodi. Ipak, postoje sistematizovani podaci o dužini izrečenih kazni, koje su grupisane po rasponima.

Najveći broj osuđeničke populacije (24 odsto) izdržava kaznu od tri do pet godina zatvora (1.908 zatvorenika), a slede ih sa 20 procenata oni kojima je sud izrekao kaznu između pet i deset godina zatvora (1.606 osuđenika). Na trećem mestu, sa 14 procenata, zastupljeni su osuđenici na dve do tri godine (1.080). Sa godinu do dve zatvora ima 12 odsto ili 936 osuđenika. Sve ostale kategorije zauzimaju manje od devet odsto ukupnog broja onih koji žive iza zatvorskih zidina.

– Ovi podaci povezani su sa vrstama krivičnih dela koja se najčešće čine, ali i sa kaznenom politikom, kako samog pravosuđa tako i zakonodavca. Kada je reč o imovinskim krivičnim delima, krađama i teškim krađama, ona se po pravilu najčešće vrše i imaju veliki broj povratnika – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Najveću pažnju privlači podatak da je 24 odsto osuđenika za krivično delo neovlašćene proizvodnje i trgovine drogom.

– Dela povezana sa narkoticima su, nažalost, veoma česta u praksi, a kod ovog krivičnog dela treba imati u vidu i zabranu ublažavanja kazne ispod zakonskog minimuma od tri godine zatvora. Osim toga, kod nas je od početka dvehiljaditih godina inkriminisano i posedovanje droge za svoje potrebe, gde je moguća i uslovna osuda, ali ako je reč o povratnicima, a većina narkomana se vraća svom poroku, onda i oni često pre ili kasnije završe u zatvoru – kaže profesor Škulić.

Za trgovinu drogom propisana je kazna od tri do 12 godina zatvora, a profesor Škulić smatra da tako visok minimum sankcije ne omogućava pravilno stepenovanje prilikom odmeravanja kazne, s obzirom na vrstu i količinu droge. Jer, za 25 grama marihuane mora se dobiti najmanje tri godine zatvora, isto kao i za druge vrste droge i veće količine. Zato se postavlja pitanje, kaže, profesor, koji je onda maksimum kazne opravdan za pet tona kokaina ili heroina.

Posedovanje droge za „sopstveno uživanje” kod nas decenijama nije bilo propisano kao krivično delo jer se smatralo da su narkomani bolesnici koje treba lečiti a ne kažnjavati.

– Kasnije je preovladao stav o tome da i samo posedovanje droge treba da bude krivično delo da bi se time prevazišao jedan praktičan dokazni problem u praksi. Naime, dešavalo se da se moralo dokazivati da su dileri posedovali drogu radi puštanja u promet, jer su oni tvrdili da je to za njihove potrebe. Sa druge strane, ovakvo zakonsko rešenje dovodi do velikog broja narkomana u zatvorima, što je onda skopčano i sa drugim problemima poput bolesti u kaznenim ustanovama, kao što su hepatitis i sida. Pored toga, svi pokazatelji govore da, bez obzira na sve kontrole, droge ima i u zatvorima – naglašava dr Škulić.

Kad je reč o procentu ljudi koji su osuđeni zbog ubistva, to su teška krivična dela koja upadaju u oči javnosti, ali njihovi izvršioci nisu oni koji dominiraju u zatvorskoj populaciji, primećuje naš sagovornik.

– Razbojništvo je delo za koje osobe koje se bave kriminalom s pravom smatraju da je najteže krivično delo sa stanovišta kriminalne energije i potencijala učinioca. Reč je o delu koje u sebi spaja dva elementa – koristoljublje i nasilje. To je spoj prinude, sile, pretnje i krađe. Učinioci ovog složenog krivičnog dela imaju izuzetan kriminalni potencijal, pa razbojnici po pravilu završavaju u zatvorima. Razbojništvo je doživelo procvat još devedesetih godina prošlog veka, a i sada beleži znatan broj u stopi krivičnih dela, zbog okolnosti u kojima živimo – zaključuje dr Milan Škulić.

Nekada je ubistvo prilikom razbojništva bilo inkriminisano kao „teški slučaj razbojništva”, za koji se mogla izreći smrtna kazna, isto kao i za druga ubistva. Od 2006. godine ovaj zločin je u našem Krivičnom zakoniku kvalifikovan kao teško ubistvo, sa kaznom od 30 do 40 godina zatvora.