Blogerke sa sela

Kačarevo – Shvatile su vredne Kačarevke da su ručni radovi, melšpajzi, mirisne štrudle, vanilice i kiflice, slavski kolač, pite sa bezbroj različitog punjenja za koje ljubomorno čuvaju recepte svojih baka, daleko od tržišta, a one nevidljive, jer zaostaju u utakmici moderne trgovine. U naumu da postanu prave IT domaćice u pomoć je pritekla Asocijacija za održivi razvoj, koja sprovodi projekat „Blogerka sa sela” ne samo u ovom severnom selu opštine Pančevo nego i u Jabuci, Omoljici, Ivanovu i Banatskom Brestovcu. To je jedan od deset odabranih u okviru programa ekonomskog osnaživanja žena na selu, uz finansijsku pomoć Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Cilj je u korist žena malih sredina da postanu kadre da koriste nove tehnologije i predstave svoje proizvode na internetu i društvenim mrežama. U tom poslu im pomažu već prekaljene blogerke koje su za nekoliko godina i same prešle put od „provincijskih” domaćica do virtuelnog asistenta, pa sada održavaju sajtove i vode administraciju i za klijente iz inostranstva. Voljne su da prenesu znanje i svoja iskustva budućim koleginicama sa sela, koje ne beže od novog iskustva u virtuelnom svetu, gde im je potreban samo računar, internet i želja da se nauči kako se može zaraditi novac radeći kod kuće.

Ideje su tu, kreativnost ne nedostaje, jedino što nedostaje jeste tehničko znanje. Treba savladati ažuriranje profila unoseći osobine svojih proizvoda, asortiman, cene i kontakt da bi se stiglo do potencijalnog kupca. Ta neminovnost današnjice za mnoge od njih je nepoznanica, mada ima i onih koje su, istina, stidljivo ali ipak uz pomoć svojih mlađih ukućana u nju već zagazile. Među njima je i Emina Radevska, članica ovdašnjeg udruženja „Etno-kutak”, koja nekoliko godina ima stranicu „Domaće štrudle”. Postavlja recepte i nudi proizvode, a interesovanje je, kaže, dobro.

„Ne znači da manje rade one koje nemaju svoju prezentaciju, naprotiv, samo još treba da neko vidi to što rade. Mi ideja imamo, a ovaj projekat nam je dao vetar u leđa da odemo i korak dalje”, priča Emina, dok članice u „dobrim godinama”, kako same za sebe kažu, ipak misle da je ta novotarija za one mlađe, ali svakako odlična šansa da se dodatno uposle žene sa sela, za koje se misli da od silnog posla u domazluku i na održavanju imanja nema manevarskog prostora za bilo šta drugo.

„Prvi put smo saznale kako možemo da reklamiramo svoje proizvode, pa i kako pronaći posao, ali moramo mnogo da učimo. E, tu već ima problema, jer nije to tek tako, postoji put – dodatna obuka i engleski pod obavezno”, napominje Đurđina Pešić, a da se stvar neće završiti samo na lepim željama, potvrđuje i namera da za početak „vežbaju” tako što će se poduhvatiti posla stvaranja bloga udruženja.

„Mi postojimo tri godine, imamo dvadesetak članica, od kojih najstarija ima 82 godine, a najmlađa ima upola manje. Veoma smo aktivne, učestvujemo u nizu gastronomsko-izložbenih manifestacija i humanitarnim akcijama i već smo prepoznatljive, međutim, to nije sve. Naše žene heklaju, pišu pesme, slikaju, pletu, izrađuju razne upotrebne predmete, bave se seoskim turizmom. Potrudićemo se da za početak napravimo svoj blog, da osim što nas znaju u selu i okruženju, naše proizvode upoznaju i da ih bolje izreklamiramo i u svetu”, obećava Zora Čubrić, predsednica Udruženja „Etno-kutak”, iz Kačareva. No, eventualna masovna proizvodnja nikako ne bi smela da ugrozi kvalitet, dodaju ove ambiciozne sose, koje tvrdoglavo ostaju verne svojim tradicionalnim delicijama – a na putu su da ih obogate novim tehnologijama.