Još jednom o opravdanosti izgradnje mini-hidroelektrana

Mini-hidroelektrane u Srbiji grade se u skladu sa zakonskom regulativom, strategijama i propisima koje donose vlada ili Skupština Republike Srbije. Činjenica je da je, prema Strategiji upravljanja vodama, koju donosi Vlada Republike Srbije, hidroenergetika, u koju spadaju i male hidroelektrane, jedna od važnih delatnosti uređenja i korišćenja voda. Prema Zakonu o energetici, MHE se grade na osnovu pribavljene energetske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi i način uređenja prostora (Zakon o planiranju i izgradnji). Oba pomenuta zakona donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Da bi se isposlovala građevinska dozvola za izgradnju jedne hidroelektrane, neophodno je pribaviti niz akata, za koje su takođe nadležni državni organi. Energetska dozvola dobija se pribavljanjem lokacijskih uslova, koje izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno lokalna samouprava. Osim lokacijskih uslova, neophodna je izrada tehničke dokumentacije, generalnog projekta ili idejnog projekta MHE, koje izrađuje i overava glavni projektant i odgovorni projektanti sa odgovarajućim licencama Inženjerske komore Srbije. Takođe, neophodno je pribaviti mišljenje operatera sistema o mogućnosti priključenja MHE na distributivni sistem, kako bi se proizvedena energija mogla transportovati do potrošača, i vodne uslove nadležne vodoprivredne organizacije, koja je deo Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”.

Nakon izrade idejnog rešenja i/ili idejnog projekta, investitor se obraća Ministarstvu za zaštitu životne sredine i upoznaje ministarstvo sa tehničkim rešenjem objekta koji želi da gradi, dostavljajući mu idejno rešenje ili idejni projekat. Ministarstvo je dužno da u razumnom roku reši zahtev investitora, obavezujući ga da izradi Studiju o proceni uticaja, propisuje sadržaj studije, ili oslobađa investitora od obaveze izrade pomenute studije. Rešenje ovog zahteva zavisi od kapaciteta elektrane i područja u kojem se objekat predviđa. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo građevinarstva ili lokalna samouprava i javno vodoprivredno preduzeće koje upravlja vodama, već u ranoj fazi planiranja objekta upoznati su sa tehničkim rešenjem MHE, njenom lokacijom, tehničkim karakteristikama i efektima koje ona ima na okruženje, kako pozitivnim, tako i negativnim.

Vodna saglasnost, koju izdaje ista ustanova koja je izdala vodne uslove, izdaje se na osnovu ispunjenja svega što se zahteva vodnim uslovima, a ustanovljava se izradom tehničke dokumentacije višeg nivoa, projektom za građevinsku dozvolu. Ovu projektnu dokumentaciju izrađuje takođe ovlašćena projektantska kompanija, uz napomenu da je za ovaj nivo tehničke dokumentacije (projekat za građevinsku dozvolu) obavezna i tehnička kontrola, koju vrši Republička državna komisija ili licencirana projektantska kompanija, zavisno od toga ko izdaje građevinsku dozvolu – država ili lokalna samouprava.

Analiza svih uticaja na okruženje zahteva se odgovarajućim uslovima i ograničenjima (vodnim, energetskim, ekološkim), a ispunjenje tih uslova odgovarajućim saglasnostima, koje su sastavni deo više faze projektne dokumentacije (projekta za građevinsku dozvolu). Potom se radi projekat za izvođenje. Dakle, državni organi kroz odgovarajuća ministarstva i lokalnu administraciju upoznati su sa svim koracima i odlučuju o planiranju i izgradnji hidroelektrana.

Posebno se u javnosti postavlja pitanje opravdanosti izgradnje mini-hidroelektrana u zaštićenim prostorima, pa čak i najave ukidanja njihove gradnje od strane nadležnog ministarstva. Zašto, ako je u Evropi 30 odsto svih hidroelektrana izgrađeno u zaštićenim prostorima? U vezi sa ovim potpuno se slažemo sa izjavom generalnog sekretara Privredne komore Zelene Srbije Mihajla Gavrića, kada je doslovno rekao da: „Po važećem zakonu o zaštiti prirode predviđena je izrada studije procene uticaja na životnu sredinu za svako zaštićeno područje, koja detaljno obrađuje svaki element uticaja na životnu sredinu. Ovakva studija prolazi kroz procedure javne rasprave, pa nakon toga na verifikaciju stručnih službi Ministarstva zaštite životne sredine. Shodno tome, ne vidim svrhu zakonske zabrane izgradnje MHE u zaštićenim područjima, kada je jasno da svaki projekat koji narušava životnu sredinu neće biti odobren na stručnoj komisiji nadležnog ministarstva.”

* Prof. dr, naučni savetnik

** Dipl. inž. građ.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista