Veštačke paralele gospodina Išingera

U petak, 29. marta, u „Politici” je objavljen intervju sa nemačkim dilomatom Volfgangom Išingerom. Na internetu sam saznao da je gospodin Išinger nemački diplomata, da se od marta 2006. nalazio na mestu ambasadora Nemačke u Ujedinjenom Kraljevstvu. Od 2001. do 2006. bio je ambasador Nemačke u SAD. Studirao je pravo na univerzitetima u Bonu i Ženevi, kao i međunarodno pravo na Harvardu. Novinaru Bilbiji svaka čast na postavljenim pitanjima.

Nije potrebna posebna analiza da se zaključi da je gospodin Išinger dobrano pristrasan, kada je reč o odnosima Kosova i Srbije. On, između ostalog, kaže: „Isto tako smatram nesrećnim poteze na srpskoj strani koji ne vode izgradnji poverenja, neophodnog za vođenje pregovaračkog procesa. Mislim na stalne pokušaje Srbije da nagovori države koje su priznale Kosovo da povuku te odluke.” I ima tu dosta raznih pitanja, ali i jedna tvrdnja: „Činjenica je da je proglašenjem jednostrane nezavisnosti 2008. došlo do promene granica i do problema koji ni danas nisu rešeni”.

Gospodin Išinger ja predstavljen kao nemački stručnjak za Balkan. Osim toga, po rečima novinara Bilbije, nastupa na međunarodnoj konferenciji u Beogradu pod nazivom „Balkanski dijalog”. Postavlja se pitanje šta će nam se dogoditi na tom dijalogu od gospodina Išingera, koji je studirao međunarodno pravo na Harvardu, a nemilosrdno NATO bombardovanje Srbije i bivše SRJ proglašava „humanitarnom intervencijom”; kad samoproglašenu „državu” Kosovo proglašava državom sa granicama protiv države Srbije, i koji onako olako karakteriše srpsku spoljnu politiku kao nesrećan potez. Niko gospodinu Išingeru nije rekao da pokrajina nije isto što i republika. Republike su imale neku vrstu mekih granica: pokrajina, koja je deo Srbije, te granice, po ustavu SFRJ i SRJ nije imala.

I na kraju, zbog stavova gospodina Išingera, koji su i stavovi ne samo njegove zemlje, već i zemalja u kojima je bio diplomata, može se zaključiti da je naslov intervjua sto odsto pogođen: „Svetlosnim godinama smo udaljeni od rešenja za Kosovo”.

Mirko Dragićević,
Beograd