Popisano 100.000 nelegalnih objekata

02. 04. 2019. 23:00

(Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – U prethodne tri godine na teritoriji grada Kragujevca popisano je gotovo 100.000 nelegalnih objekata, a do sada je ozakonjeno oko 1.500, dok je oko 40. 000 predmeta u obradi, kaže za „Politiku” Vitomir Nedeljković, član Gradskog veća za lokalnu samoupravu. Ozakonjenje objekata se vrši po zakonu koji je izmenjen i usvojen krajem 2018, a rok za završetak ovog komplikovanog procesa je 6. novembar 2023. godine.

– U pitanju je obiman posao, nedostaju nam ljudi, nisam siguran da će sve biti završeno do predviđenog roka, tim pre što su predmet legalizacije i pomoćni objekti ne samo kuće i zgrade – objašnjava Nedeljković u razgovoru za naš list.

Dva nelegalna objekta po domaćinstvu

Prve procene od pre decenije govorile su da u centralnom gradu Šumadije ima oko 16.000 nelegalnih objekata, do kraja 2016. godine popisano je oko 60.000 građevina podignutih bez dozvole, a sada se barata sa brojem od približno 100.000 takvih objekata. S obzirom na to da Kragujevac, grad sa otprilike 175.000 stanovnika, ima oko 55.000 registrovanih domaćinstava, ispada da je svako domaćinstvo vlasnik dva nelegalna objekta.

Prema važećem zakonu, legalizaciji i ozakonjenju osim stambenih jedinica podležu i pomoćni objekti, poput garaža, šupa, ostava, septičkih jama, ograda, bunara, bazena, cisterni za vodu... S druge strane, ne mogu biti legalizovani objekti izgrađeni na zemljištu nepovoljnom za gradnju, kao što je klizište ili močvarno tle, osim ako se za takve građevine ne pribavi posebna dokumentacija propisana zakonom.

Objekti izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje sigurnost građevine takođe ne mogu biti legalizovani, kao ni oni koji su podignuti na javnom zemljištu, u okviru prirodnog dobra ili zaštićene zone sa, na primer, visokonaponskim dalekovodima.

– Zakon do detalja precizira šta može biti predmet legalizacije, s tim da je u slučaju objekata koji se nalaze na klizištu potrebno pribaviti posebnu dokumentaciju. To je dug proces, u koji je sada uključen i republički katastar – navodi Nedeljković.

Uz zahtev za legalizaciju, u postupku ozakonjenja potrebno je priložiti dokaz o pravu svojina – vlasnički list, geodetski snimak parcele i tehnički izveštaj o stanju objekta – projekat izvedenog stanja, kao i dokaz o uplaćenoj taksi, čija visina zavisi od veličine građevine.

Legalizacija stambenih i pomoćnih objekata do 100 metara kvadratnih košta 5. 000 dinara, do 200 kvadrata – 15.000 dinara, do 300 kvadrata – 20.000, a preko 300 kvadrata – 50.000 dinara. Ozakonjenje nelegalno sagrađenih komercijalnih objekata višestruko je skuplje, pa tako za objekte do 500 metara kvadratnih treba izdvojiti 250.000 dinara, a onih čija je površina veća od 1.500 kvadrata tri miliona dinara.