Tri boje korupcije

U Rumuniji postoje tri kategorije korupcije: crna – koju čine krivična dela koja nikada ne budu otkrivena, ni procesuirana, a počinioci nikada osuđeni, siva – kada se krivična dela otkriju, ali se iz različitih razloga ne procesuiraju i bela – kod koje se krivična dela otkriju, procesuiraju i za koja se sudi, bez obzira na to da li je reč o osuđujućoj ili oslobađajućoj presudi, kaže za „Politiku” Andrej Klaudije Rus, sudija Vrhovnog kasacionog suda Rumunije, odgovarajući na naše pitanje kako komentariše činjenicu da Rumunija važi za jednu od najkorumpiranijih zemalja Evropske unije.

Sudija Rus nedavno je posetio Beograd gde je prisustvovao skupu pod nazivom „Suđenja u predmetima privrednog kriminala i korupcije – otvorena pitanja, novi načini dokazivanja i uporednopravna rešenja”, koji je održan u organizaciji Vrhovnog kasacionog suda, Pravosudne akademije i USAID projekta za odgovornu vlast.

Rumunski sudija kaže za naš list da ove tri boje korupcije (crna, siva i bela) postoje i u svim drugim društvima. On smatra da se dobra statistika procesuiranja i presuđivanja u slučajevima korupcije, odražava u činjenici da vlasti uspevaju da krivična dela izvuku iz tamne zone i dovedu ih pred lice pravde.

„To, ipak, nije dovoljno. Borba protiv korupcije zahteva njeno sprečavanje primenom programa i edukacijom, kao i aktivnostima koje su veoma važne i daju dobre rezultate. Pravosuđe u Rumuniji u svojim aktivnostima u vezi sa borbom protiv korupcije, dobro sarađuje sa Nacionalnim direktoratom za borbu protiv korupcije. Dobra je i međusobna saradnja svih institucija koje su uključene u pravosudne aktivnosti, naravno u skladu sa njihovim zakonskim nadležnostima. Mislim da je rumunsko pravosuđe efikasno u borbi protiv korupcije”, kaže sudija Rus.

Vodili ste postupke protiv okrivljenih za korupciju. Koliko je među njima bilo političara i nosilaca javnih funkcija? Da li ste trpeli pritiske dok ste postupali u ovakvim predmetima?

Teško je reći koji je tačan broj optuženih koji su bili političari, ali bilo je nekoliko takvih slučajeva, kao i onih u kojima su optužene bile sudije prvostepenih sudova. Ja lično, nikada nisam osetio bilo kakav pritisak tokom postupka u takvim procesima, a ni inače.

Da li ste učestvovali u protestima sudija i tužilaca organizovanim krajem februara, koji je pozdravio veliki broj građana Rumunije. Šta je bio povod za proteste i da li se njime nešto postiglo? Novu reformu pravnog sistema Rumunije kritikovala je i EU. Kako sve to komentarišete?

Imajući u vidu da se svaka zakonska odredba može unaprediti ako je to potrebno, moje je mišljenje da uloga sudije nije da kritikuje zakon, već da ga primeni. Ako je njegova stručnost potrebna u toku izrade zakona, sudija tome treba da doprinese u granicama svojih zakonskih nadležnosti. Isto tako, sudija ima obavezu da bude uzdržan. Zato smatram da bi mišljenja sudija o različitim pitanjima trebalo da budu data kroz zvanične predstavničke strukture, kao što je Vrhovno sudsko veće koje je ustavni garant nezavisnosti sudstva. Koliko mi je poznato, evaluacija reforme pravnog sistema Rumunije još je u toku i konačni zaključci će biti doneti u narednom periodu. Zato bih želeo da to sačekam i da nakon toga formiram mišljenje.

Da li je pravosuđe u Rumuniji nezavisno?

Da, mislim da je pravosuđe u Rumuniji nezavisno i sa moje tačke gledišta u to nema sumnje.

Kada biste upoređivali način borbe protiv korupcije u Srbiji i Rumuniji, šta biste rekli? Kako ocenjujete kvalitet pravosudnog sistema u Srbiji?

Nemam relevantne informacije za procenu kvaliteta pravosuđa u Srbiji, ali verujem da moje kolege odlično obavljaju svoju dužnost. Primetio sam da je zakonodavstvo u prevenciji koruptivnih krivičnih dela veoma slično u obe zemlje i da postoje pretpostavke za postizanje dobrih rezultata.