VKS zauzeo pravni stav, a problemi ostali

Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo je pravni stav o postupanju u sporovima o hipotekarnim zajmovima indeksiranim u švajcarskim francima (CHF). Taj stav je obavezujući za VKS, a upućujući za niže sudove.

Za suštinski deo pravnog shvatanja VKS može se reći da je njegova pravna utemeljenost pod znakom pitanja, a da je njegova nedelotvornost i nesprovodivost očigledna. Ako je pri postojanju određenih uslova ništava „odredba ugovora o kreditu o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa CHF”, ne mogu se izuzeti od ništavosti i druge odredbe ugovora. Primena kursa CHF je bitan element ugovora, a ostali delovi ugovora mogu opstati samo ako se o njima naknadno saglase ugovorači. Ugovorači treba da se saglase i o vezivanju kredita za neku drugu valutu ili da se uopšte ne vrši indeksacija dinarske obaveze iz kredita. Teško je zamisliti da ugovorači o tome postignu sporazum, a i ako ga postignu nastaće novi ugovor.

Po shvatanju VKS valutna klauzula neće biti ništava ako je banka „plasirana dinarska sredstva pribavila posredstvom sopstvenog zaduženja” u CHF. Ova činjenica ne može imati značaj za odlučivanje u sporovima o predmetnim kreditima. Banke su dugove u CHF iz kojih su davale kredite vratile pre nego što je CHF počeo da na tržištu novca naglo jača, a i ako ga nisu vratile mogle su da ga vrate i da izbegnu eventualnu štetu, jer su bile upoznate sa činjenicom rasta CHF.

VKS smatra da ugovor o kreditu proizvodi pravno dejstvo i nakon utvrđenja ništavosti valutne klauzule, a da će se izvršiti konverzijom vrednosti kredita u evre na dan zaključenja ugovora. Ovde je ispušten iz vida samo jedan detalj. Kako i ko će izvršiti ugovor o kreditu na datim osnovama? Naime, sud nije ovlašćen da utvrđuje modalitete ugovora. To znači da sud svojom odlukom ne može promeniti indeksaciju sa CHF na evre. U datoj situaciji jednoj od ugovornih strana neće odgovarati da pristane na promenu indeksacije. Na primer, korisniku kredita odgovara činjenica utvrđenja ništavosti valutne klauzule, pošto tada može zahtevati da se zajam tretira kao dinarski bez valutne klauzule. To neće odgovarati banci, jer bi time bila znatno oštećena. Ako korisnik kredita ne uspe u nameri dinarizacije kredita, odgovara mu da ne pristane na indeksaciju, a tada ugovor postaje mrtvo slovo i neizvršiv, pa se raskida i svaka strana zahteva od druge strane ono što joj je isplatila sa kamatom.

VKS nije obrazložio zašto iznosi stav da korisnik kredita treba da plaća veću kamatu ako se kredit indeksira sa evrima (kamatu koja se plaćala na kredite indeksirane sa evrima). Zar je niska kamata u rasponu od 3,5 do pet odsto na dugoročni zajam indeksiran sa CHF? Ako je banka davala nižu kamatu na kredite indeksirane sa CHF očekujući ubrzani rast te valute ne obaveštavajući o tome klijente, onda je postupala prevarno, pa se takva radnja ne može pravno zaštititi. Uostalom, korisnik kredita nije dužan da prihvati veću kamatu koju mu određuje sud navedenim pravnim stavom. U datoj situaciji sud ne može odrediti iznos kamate na kredit. Za prihvat kamate potreban je pristanak ugovarača.

Korisnici kredita u švajcarcima ne traže milostinju. Oni nisu ti Srbi koji bi hteli „uzeti kredit, a ne vratiti ga”. Ali ne pristaju da vraćaju ono što nisu dužni i da prihvate preporuku nekih profesora da je jedino rešenje – da dužnici vrate uzeti kredit. Njihov položaj je znatno otežan okolnostima koje su nastale posle zaključenja ugovora o kreditima. Ubrzanim rastom CHF njihova obaveza iz ugovora uvećana je po računici ekonomskih stručnjaka objektivno za oko 40 odsto. Račun je izveden rastom CHF prema evru, a ne prema dinaru. Smatra se da banke za taj procenat ostvaruju ekstraprofit na račun korisnika kredita.

Korisnici kredita mogu da zahtevaju da se na njihove slučajeve primene zakonske odredbe o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. U tim odredbama se propisuje da ugovorna strana može zahtevati raskid ili izmenu ugovora ako posle njegovog zaključenja nastupe okolnosti koje joj znatno otežavaju ispunjenje obaveze iz ugovora. S obzirom na činjenicu da je obaveza korisnika kredita povećana za oko 40 procenata, postoje zakonski uslovi za raskid ili izmenu ugovora o kreditu u švajcarcima, u skladu sa navedenim zakonskim pravilima. Ugovor se ne mora raskinuti ako banka pristane: da korisniku kredita smanji obavezu za iznos za koji je ta obaveza povećana usled rasta kursa CHF ili da se dinarska obaveza kredita od početka ispunjenja tog ugovora indeksira u evre, što bi imalo iste učinke kao i prva varijanta rešenja.

Čudno je zašto Građansko odeljenje VKS nije razmotrilo i ovaj aspekt rešenja datog problema i pored toga što je predsednik VKS, kada se obraćao javnosti, s razlogom podvukao da će se i taj aspekt razmotriti i o njemu zauzeti pravni stav.

Pravnik, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista