Vlasti RS u sukobu s kladioničarima

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da je život za mnoge lutrija, moglo se videti po političkoj temperaturi koju je u Republici Srpskoj podigla najava zakonskog uređenja klađenja. Ali tema višednevne polemike vlasti, opozicije i privatnika nije zabrinjavajući trend otvaranja novih kladionica, čiji prag prelaze sve mlađi ljudi, već to ko će u celom poslu imati presudnu ulogu u dodeli licenci i, najpre, u raspodeli novca.

Kada su u vlasti prelistali statistiku iz proteklih godina i zapazili da su razne vrste klađenja sve zanimljivije građanima, došli su na ideju da se ova oblast centralizuje u Lutriju RS, a priređivači, umesto paušalno, oporezuju i po osnovu prihoda i da pritom budu uvezani u sistem uz onlajn kontrolu poslovanja, što dosad nije bio slučaj.

Vlasnike kladionica to je zabrinulo. Zakupljivali su prostor u medijima i nudili svoju matematiku. Brinuli su se za to kako će mnoštvo ljudi ostati bez posla i tvrdili da namere vlasti nisu časne. Iz Vlade RS odgovarali su da neće podleći lobijima.

Zakon je uz burnu raspravu ipak usvojen, i to po hitnom postupku. Još tokom usvajanja dnevnog reda, u Skupštini RS govorilo se da neprestano zvone telefoni i stižu mejlovi, što su vlasti RS opisivali kao lobiranje da se zakon zaustavi.

Vlasnici kladionica, ili priređivači igara na sreću, tvrde da će se na kraju sve obiti o glavu domaćim priređivačima. Tvrdili su da će ceh platiti hiljade zaposlenih radnika. Vlasti, opet, uveravaju javnost da će uvođenjem reda u ovu oblast obezbediti više novca za državnu kasu, ali i bolji položaj Lutrije RS, koja je u vlasništvu RS.

Jer, Republika Srpska godišnje od igara na sreću oporezuje nešto manje od 15 miliona evra. Vlasti veruju da će RS posle novih zakonskih rešenja ubirati – dvostruko više novca.

U Srpskoj ima više od 1.000 kladionica, 440 automat klubova sa više od 5.300 automata i blizu 1.100 lokacija na kojima se priređuju elektronske igre na sreću. Tim podacima svakako bi se mogli pozabaviti sociolozi, ali vlastima je to tek svedočanstvo toga da ova oblast nije ispravno oporezovana.

U Srpskoj posluju 32 priređivača koji priređuju sportsko klađenje, automat igre, elektronske igre i internet igre na sreću. Dan pre skupštinske diskusije, u znak protesta većina privatnih priređivača u Republici Srpskoj zatvorila je poslovnice. Time su, kako su naveli, želeli da ukažu na loše strane novog zakona. Tvrdili su da bi, ako ovaj zakon bude usvojen, vrata mogli zatvoriti trajno, čime će direktno biti ugroženo oko 2.500 radnih mesta. Kako su izvestili mediji, osim povećanja poreza, u nekim segmentima i za 20 puta, ponajviše im je, zapravo, sporna odredba prema kojoj će izgubiti pravo na organizovanje elektronskih igara, u čiji razvoj su, kažu, uložili velika sredstva.

Vlasnici kladionica ispričali su da većina kladionica živi od elektronskih igara, a da im po novom zakonu to neće biti omogućeno, jer će to pravo, kako kažu, imati samo Lutrija RS. U Vladi RS to vide kao „jačanje uloge Lutrije RS i obezbeđivanje njenog ravnopravnijeg položaja u odnosu na privatne priređivače, jer je do sada, imala pravo da organizuje samo lutrijske oblike igara”.

Vlasti kažu da u svim zemljama u okruženju, lutrija ima najznačajniju ulogu i da priređuje najviše igara na sreću, te da u pojedinim državama državna lutrija ima monopol u toj oblasti, jer to nije moguće u privatnoj režiji. Opoziciji je posebno bio sporan član zakona po kojem igre na sreću, zajedno i u saradnji sa Lutrijom RS, može organizovati i drugi poslovni subjekat. To im je budilo sumnju u nameru da se pogoduje određenim interesnim grupama „bliskim vlasti”, kojima bi na ovaj način uz dozvolu Lutrije RS bio omogućen monopolski položaj na tržištu.

Vlasti, pak, tvrde da neće biti „favorizovanja preduzeća bliskim vlastima” i da će oni koji trenutno priređuju igre na sreću to moći da nastave da rade, ali u sređenijem sistemu. Deo opozicije primetio je da će tek primena zakona pokazati da li će biti tako, ali su pohvalili to što će se deo prikupljenog novca usmeriti u podršku natalitetu.

U Vladi RS navodili su da je RS jedina u regionu koja nije uredila ovu oblast i da je Federacija BiH utrostručila prihode od igara na sreću koji, kako kaže, sada iznose 75 miliona evra.