„Zemlja meda" otvara festival

Nezvanični moto ovogodišnjeg, 15. po redu festivala dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih” mogao bi biti – svet viđen „na ženski način”. I ne samo zato što se ispostavilo da među rediteljima sedam ostvarenja koja će biti prikazana od večeras do 15. aprila u Kombank dvorani preovlađuju autorke (iako to, naravno, nije bio kriterijum za odabir), već i zato što su u središtu njihovih priča najčešće takođe žene.

Pčelarka Hatidže, junakinja filma „Zemlja meda” kojim će festival biti otvoren, uvodi posmatrača u iskonsko vreme neposrednog dodira čoveka i prirode, otkriva ranjivu lepotu voljene planine i brigu za njen opstanak jer je ugrožavaju „divljaci koji ne razlikuju drvo od kamena i čoveka od televizora” i hoće da je pretvore u korporaciju.

O „Zemlju meda” makedonskih reditelja Tamare Kotevske i Ljubomira Stefanova, već ovenčanu slavom Sandensa, otimaju se evropski festivali dokumentarnog filma, a on stiže u Beograd takoreći nekoliko sati nakon što će biti predstavljen na jednom od najznačajnijih, onom u Nionu, rekli su na konferenciji za novinare Zoran Popović i Svetlana Popović, direktori „Sedam veličanstvenih”.

Još dva ostvarenja iz Niona dolaze kod nas: velika baltička koprodukcija „Mostovi vremena” Kristine Briede i Audrijusa Stonisa, svojevrsna „himna dokumentarnom filmu koji čuva od zaborava dragocene trenutke, prizore i ljude iz prošlosti i pravi most u vremenu kako bi ih oživeo u današnjici”, i „Atos i Amin” finske rediteljke Rete Huhtanen koji kroz dečija pitanja o svetu koji ih okružuje govori o ozbiljnim stvarima kao što su terorizam, odnos prema islamu i bogu.

– Svetski hit „Mostovi vremena”, jubilarni stoti film koji će biti prikazan od početka osnivanja našeg festivala, prati putovanje po Letoniji, Litvaniji i Estoniji kao neobična detektivska potraga (kao „Oušnovih 11”) i istovremeno esej o grupi legendarnih veterana Baltičke škole poetskog dokumentarnog filma iz šezdesetih godina prošlog veka – navodi Zoran Popović.

Dokumentarac o mladoj Palestinki koju je tinejdžerska potraga za identitetom odvela u kamp za surovu obuku specijalaca „Šta Vala hoće” rediteljke i snimateljke Kristi Garland i proslavljene producentkinje Ane Konke („Akt ubijanja”), ekskluzivno će biti prikazan 11. aprila, a dve večeri kasnije publika će moći da vidi pobednika festivala u Lajpcigu, film italijanske autorke Klaudije Tozi „Imala sam san” koji prati desetogodišnju borbu dve žene, Manuele i Danijele, aktivistkinje, da promene i oplemene svoje okruženje i podstaknu druge da to isto učine.

U svom najnovijem ostvarenju „Prijatelj”, jedna od najznačajnijih svetskih autorki Holanđanka Hedi Hongman pokazuje dirljiv odnos čoveka i psa kroz šest priča o neverovatnim sposobnostima, ljubavi i požrtvovanosti ovih čudesnih četvoronožnih bića.

Festival zatvara „Zemlja” jednog od najvećih majstora modernog dokumentarnog filma Nikolausa Gejrhaltera posvećen „ljudskom mravinjaku” i onim zanesenjacima koji menjaju lice planete Zemlje „pomerajući brda i planine” svojim moćnim mašinama.

Pošto su osnivači i direktori festivala rešili da ne menjaju format smotre, odnosno da ne povećavaju broj filmova već da „unapređuju njegov kvalitet, a ne kvantitet”, mali poklon gledaocima ovogodišnjeg izdanja „Sedam veličanstvenih” biće specijalne projekcije dva već kultna filma Mile Turajlić „Sinema komunisto” i „Druga strana svega” u petak 12. aprila.

Selektor festivala je Tue Stin Miler. Gosti festivala, poznati filmski stvaraoci, održaće po običaju prateće radionice, najavila je Svetlana Popović