Tesla na engleski način

Naš čitalac iz Novog Beograda Miloš Meljanac je u privatnoj školi stranih jezika proteklih meseci bio u prilici da nauči sijaset engleskih reči, ali i novi podatak – da je Nikola Tesla hrvatski naučnik, jer tako piše u udžbeniku iz koga uči. Priča je dobila i nastavak. Direktorka škole je prosledila primedbu ovdašnjem predstavništvu britansko-američkog izdavača „Longman – Pirson ” u čijoj se knjizi ovaj „podatak” pominje.

Marina Gvozdenović, jedna od zaposlenih u „Longmanovoj” kancelariji u Beogradu ističe da je istog momenta centrali poslato pismo i obaveštenje o primedbi na „hrvatskog naučnika Nikolu Teslu” i da je stigao odgovor da su autori imali različite izvore podataka u vreme kada je udžbenik pisan, ali da će promene biti unete u narednom izdanju, sledeće godine. „Reč o vrlo kvalitetnom i vrlo traženom udžbeniku za opšti engleski, kako se to kaže, jer postoje i oni za poslovni”, dodaje predstavnica „Longman – Pirsona”.

– Obavešteni smo i da će uskoro, verovatno sledeće nedelje, „Longmanovi” stručnjaci doći kod nas, da ovde porazgovaraju sa nastavnicima engleskog jezika, čuju njihove predloge i primedbe na literaturu koju koriste kako bi je još bolje prilagodili korisnicima – dodaje Marina Gvozdenović.

Naš čitalac povodom pominjanja Tesle u knjizi za engleski jezik pita i nastavnike, sebe, pa i nas: moramo li na ovaj način da se bavimo istorijskim falsifikatima o nacionalnoj pripadnosti velikog naučnika?

Ljiljana Janičić, rukovodilac odeljenja za udžbeničku literaturu i stručna usavršavanja u „Ingliš buku”, firmi koja zastupa izdanja „Oksford juniversiti presa” i „Mak Milan edjukejšna” na našim prostorima, ima kratak odgovor na sve nedoumice:

– Toliko je udžbenika na raspolaganju nastavnicima u redovnim i privatnim školama stranih jezika da nema potrebe trošiti vreme na rasprave o tome čiji je Nikola Tesla. Mogao je biti izabran neki drugi priručnik sa lekcijama koji ne vređaju osećanja polaznika. O tome predavači, ipak, moraju da povedu računa – kaže naša sagovornica. – U ovom slučaju reč je o izdavaču koji je konkurent, ako bi se tako moglo reći, izdanjima koje zastupa „Ingliš buk”, pa naravno nismo upućeni u pravu istinu. Ali, može se pretpostaviti da pisac nije bio informisan ili da je uređivački odbor loše uradio svoj posao.

Kao dobar poznavalac zbivanja u izdavačkoj delatnosti, pre svega kad se radi o literaturi namenjenoj onima koji uče engleski jezik, Ljiljana se setila da je svojevremeno tako u jednoj lekciji „ Oksfordovog” udžbenika Sveti Sava bio proglašen za Bugarina, jer je autor udžbenika u nedostatku naše nacionalne enciklopedije pogledao šta piše u onoj kod naših suseda. A neki ponosni Bugarin, pisac priloga u enciklopediji, sklon da sve što je značajno proglasi bugarskim eto prisvojio je i Svetog Savu, ali je to na vreme primećeno i ispravljeno.

Ljiljana Janičić je nedavno bila u prilici da na naš način kulturološki oboji novi „Mekmilanov” udžbenik za treći i četvrti razred osnovne škole, tako da će naši dečaci i devojčice umesto američkih znamenitosti u svojoj knjizi uz ostale opšte lekcije imati i priče o Žiči, Beogradu, Nišu… Znači može se uticati na ono što đaci uče.

A mogu li se namerne i nenamerne greške preduprediti, pitamo našu sagovornicu.

– To se jednostavno rešava. Mi imamo princip da sva udžbenička izdanja dajemo na odobravanje Ministarstvu prosvete. Ta izdanja, pre konačnog stavljanja na spisak literature odobrene za upotrebu u nastavi, dve godine bivaju na nekoj vrsti oglednog korišćenja, probe. Ali i taj ogledni period kontroliše prosvetna vlast – ističe rukovodilac u „Ingliš buku”.

Zato u „Ingliš buku” po tradiciji od sredine maja do sredine juna pretresaju police s knjigama, vežbankama, rečnicima i sve što je na njima ostalo prodaju u Beogradu, Nišu i Novom Sadu uz popust od 30 do 35 odsto, kako bi u septembru udžbenici i radne sveske bili kompletirani i na raspolaganju učenicima. Bez velikog „hrvatskog naučnika” Nikole Tesle i sličnih novih podataka.