Haos u Libiji okidač za barel

Libija je veoma krhka, veoma smo daleko od mogućnosti da Vlada nacionalnog sporazuma preuzme vođstvom tom zemljom, ocenila je krajem februara nemačka kancelarka Angela Merkel na evro-arapskom samitu u Šarm el Šeiku. Procena Merkelove juče je dobila najnoviju zloslutnu potvrdu.

U jeku haotičnih borbi za kontrolu Tripolija, između jedinica samozvane Libijske nacionalne armije maršala Kalife Haftara (75) pristiglih sa juga i istoka države, i paravojnih milicija lojalnih Vladi nacionalnog sporazuma premijera Fajeza Seradža, unutar kabineta koji podržava UN, dogodio se politički lom.

Naime, Seradžov zamenik Ali Faradž Katrani podneo je ostavku i podržao Haftarovu oružanu ofanzivu na Tripoli. „Seradž samovoljno donosi odluke. On može samo da raspoluti Libiju i gurne zemlju u još dublje patnje”, ovu izjavu Katranija prvi su preneli arapski mediji iz regiona.

Formirana nakon Mirovnog sporazuma za Libiju (decembra 2015. u Maroku), pod budnom pažnjom UN, i pristigla u Tripoli na palubi italijanske vojne korvete, Vlada nacionalnog sporazuma u svojim najboljim danima brojala je devet članova.

Pre jučerašnje ostavke Katranija u njenom sastavu bilo je pet ljudi, a od danas to je kvartet političara čiju ulogu u budućim pregovorima o libijskom ustavu, izborima i organizaciji političkog života Svetska organizacija još smatra ključnom.

U međuvremenu, Vlada nacionalnog sporazuma Libije od dolaska u zemlju do sada ni u jednom trenutku nije uspela da ostvari kontrolu nad teritorijom, niti da politički ujedini državu sa najvećim dokazanim rezervama ultrakvalitetne nafte u Africi.

Ne čudi stoga da je barel severnoatlantske nafte tipa „brent” juče na svetskim berzama postigao najvišu cenu u poslednjih pet meseci (oko 71 američki dolar), upravo zbog ozbiljne neizvesnosti oko ishoda i mogućih domaćih i regionalnih posledica tekućeg okršaja za Tripoli.

U nedelju uveče Ahmed al Mismari, portparol Haftarovih snaga (računa se da ima više od 25.000 vojnika pod direktnom komandom, uz podršku niza paravojnih grupacija sa istoka), objavio je zatvaranje vazdušnog prostora iznad zapadne Libije. „Bilo koji avion – osim komercijalnih – koji se bude našao u tom vazdušnom prostoru biće meta, kao i baze iz kojih su poleteli”, najavio je Mismari.

Kakvi su vojno-tehnološki kapaciteti Libijske nacionalne armije maršala Kalife Haftara i koja je njena operativna spremnost, u domenu je oprečnih spekulacija spoljnih posmatrača.

Maršal Haftar (levo) nad kartom Libije

Maršal Haftar, nekadašnja desna ruka bivšeg libijskog lidera Muamera el Gadafija, potom dugogodišnji stanovnik Lenglija (sedište CIA u SAD), sa istančanim kontaktima u ruskom ministarstvu odbrane, najavio je 4. aprila „pokret trupa ka Tripoliju”, da bi, kako je sam rekao, „odatle isterao teroriste”.

U prvom naletu Haftarove snage zauzele su međunarodni aerodrom u Tripoliju, da bi se juče, nakon vazdušnih dejstava snaga lojalnih Fajezu Seradžu, povukle sa te strateške lokacije. Istovremeno, Haftarove jedinice preuzele su juče kontrolu nad vojnom bazom Jarmuk, južno od Tripolija. U žestokim okršajima za Tripoli poginulo je najmanje 35 ljudi, dok je više od 2.800 nasilno raseljeno.

U dosadašnjim borbama za Tripoli Haftarove snage su – nimalo slučajno – znatan deo akcija usmerile na borbu za južne i jugozapadne prilaze najvećem gradu Libije. Naime, iz najvećeg libijskog nalazišta nafte Šarara (pumpa oko 300.000 barela dnevno), strateška sirovina upravo tim pravcem putuje ka Tripoliju i dalje na sever, ka izvoznim lukama na Sredozemnom moru.

Ko kontroliše Šararu, ali i pravce transporta tamošnje nafte do izvoznih terminala, u prilici je da u ozbiljnoj meri definiše status Libije na svetskom tržištu nafte. Libija je prošlog meseca proizvodila oko 1,1 milion barela nafte dnevno. U vreme Gadafija, taj izvoz je dostizao i 2,4 miliona barela dnevno.

Od arapskog proleća 2011, kada je uz NATO intervenciju pukovnik Gadafi svrgnut sa vlasti, a potom zverski ubijen, kontrola naftonosnog nalazišta Šarara bila je predmet oružanih otimačina lokalnih plemena, ali i dva rivalska centra političke moći – u Tobruku na istoku i Tripoliju na zapadu.

Povratnik u Libiju 2011. Kalifa Haftar vrlo brzo se priklonio političkoj upravi u Tobruku i sa tim osloncem krenuo kako u borbu protiv radikalnih islamista, tako i u formiranje Libijske nacionalne armije, ali i postepeno širenje uticaja u naftonosnim zonama na istoku i jugu Libije.

Od februara ove godine nalazište Šarara je – nakon silnih previranja – stavljeno pod kontrolu Haftarovih snaga i političke uprave u Tobruku. U međuvremenu, višegodišnji napori međunarodne zajednice (i sedam specijalnih izaslanika UN za Libiju od 2011) da privede Haftara i Seradža za pregovarački sto, do sada nisu doneli opipljive rezultate.

Nakon susreta Haftara i Seradža u Abu Dabiju u februaru, maršal je poručio da više neće da vidi premijera iz Tripolija, „pošto on nema nikakvu vlast”. Bilo kako bilo, Ujedinjene nacije su već godinama odlučne da u Libiji sprovedu fer i poštene izbore.

Ovog puta, Svetska organizacija je za period od 14. do 16. aprila zakazala najnoviju rundu političkih pregovora aktera sa istoka i zapada Libije. Maršal Haftar je u međuvremenu pokrenuo oružanu inicijativu na Tripoli. Šta je konačni cilj Kalife Haftara u Libiji, zagonetka je.