Padanje, ali ne od posla

Od danas pa do završetka takmičenja „Evrosong”„Politika” će svakog dana objavljivati izvode iz dnevnika mladih volontera, koji će se u toj ulozi naći i na „Univerzijadi”

DNEVNIK VOLONTERA

Dragi prijatelji,

Prvu stranicu svog dnevnika posvećujem istinama i zabludama o volontiranju, da ostanu na početku kao podsetnik u ovom i svim mojim budućim poduhvatima. Sada smem da vam priznam: neke od zabluda morala sam da razbijem i u sopstvenoj svesti. Većinu sam, ipak, čula „sa strane”.

1. Volonter može da bude ko hoće.

Netačno. Volonter može da bude samo onaj ko zna šta hoće, i od sebe i od drugih. Onaj ko prihvati obavezu i odgovornost, iako za to ne dobija novac. Onaj ko zna da se dobitak ne piše uvek u valuti.

2. Glupo je raditi za „dž”.

Netačno. (Da ne kažem – glupo.) Pokušajte da izračunate koliko bi koštala moja putovanja u 45 evropskih zemalja i ko bi mogao da mi organizuje susrete sa njihovim muzičkim zvezdama. O prijateljstvima i da ne govorim.

3. Volonteri „padaju na nos od posla”.

Preterano. Posla ima, gužve još više, ali jedino padanje videla sam kod svojih kolega kada su pored njih prošle predstavnice nekih zemalja. Ali to se ne računa.

4. Druženje je super.

Tačno. I super je.

5. Volonteri su cenjeni u društvu vršnjaka.

Biće, posle ovoga i ostalih velikih događaja (ja se već spremam za Univerzijadu iduće godine), ako ni zbog čega drugog, onda zbog „vesti iz prve ruke”, doživljaja u srcu organizacije, iskustva koje se ne može kupiti ulaznicom.

Vreme je da okrenem list. Krećem na svoj prvi volonterski zadatak.

Do čitanja, Vaša Dragana Ljubenović