Srodna duša se traži

Danas su ljudi usamljeniji i otuđeniji nego ikad pre. Mladi sve kasnije stupaju u brak. Za poslednje tri decenije porastao je i broj razvedenih i udovaca. Rezultati poslednjeg popisa stanovništva ukazuju da je gotovo pola žitelja Srbije neudato i neoženjeno. Čak je i u agencijama za bračno posredovanje drastično manje članova nego ranije.

O odluci da se partner potraži preko agencija govori psiholog Nada Jovičić, koja više od dve decenije sa koleginicom sociologom Ljiljanom Lepšanović Živanović, vodi najstarije udruženje za bračno posredovanje u Srbiji, osnovano još 1982. godine.

Šta ljude „prelomi” da se za pomoć obrate agenciji za posredovanje pri upoznavanju?

Svakom može da se desi da ostane sam, bez obzira na pol, godine, izgled, školsku spremu... Samoća nije ni mana, ni sramota, ni krivica, ni greh, ni lični poraz i ne treba se zbog toga stideti i osećati loše. Zbog toga svuda u svetu postoje agencije za druženje i bračno posredovanje. Normalno je da onaj ko u jednom periodu svoga života nema mogućnosti da nekoga upozna, pomoć potraži i na taj način. Japan, kao najjača industrijska zemlja, ima dugu tradiciju u ovoj delatnosti: takva udruženja osnivaju u okviru fabrika. Iako i kod nas postoji potreba za posredovanjem takve vrste, ljudi prvo iscrpe sve mogućnosti savremene kompjuterske tehnologije za sklapanje poznanstava, kao što su „es-em-es lav”, „Fejsbuk” i druge internet komunikacije na kojima ima i mnogo onih koji se lažno predstavljaju. Posle loših iskustava i razočarenja, ljudi se za pomoć obrate i nekoj bračnoj agenciji.

2. Da li je u Srbiji sramota javiti se agenciji?

Naši ljudi se teško obraćaju za pomoć i psiholozima, a kamoli da idu u bračnu agenciju. Mnogi se na takav korak odlučuju bojažljivo i stideći se. Iako mnogi ostvare uspešne veze, a dešavaju se i svadbe, većina krije kako su se upoznali. Zato je ovo jedini posao koji, kad uradiš uspešno, ne smeš da se hvališ. Dešavalo se da na šetalištu sretnemo par kom smo mi pomogle da se upozna i zbliži, a oni okreću glavu i prave se da nas ne poznaju.

4. Ko se odlučuje na ovakav način traženja partnera?

Sve je više onih koji zbog prezauzetosti poslom i trke za karijerom rade od jutra do sutra i ne stižu da se pozabave svojim emotivnim životom. Kreću se u zatvorenom krugu i nemaju prilike da upoznaju nove ljude. Otuda pomoć u pronalaženju partnera najčešće traže osobe između 35 i 50 godina, ali ima i mlađih, a i znatno starijih. Trenutno, najmlađi klijent ima 26, a najstariji 78 godina. Najviše ih je iz Beograda, zatim iz Novog Sada i unutrašnjosti Srbije, a manji broj je iz inostranstva. Podjednak je broj muškaraca i žena, a potiču iz različitog socijalnog miljea, materijalnog stanja, intelektualnog nivoa...

Oni koji skupe hrabrost i učlane se u agenciju za bračno posredovanje pola posla su završili. Pre svega, priznali su sebi da ne žele da budu sami i napravili korak ka promeni.

5. Posle koliko susreta prepoznaju svoju srodnu dušu?

Pojedini se već na prvom susretu prepoznaju. Međutim, zbog prevelikih, medijski nametnutih očekivanja kako treba da izgledamo, kako da se hranimo, pa i kakav treba da je čovek našeg života, sve više njih dolazi sa idealizovanom slikom osobe koju želi da upozna. Već nakon razgovora od pet minuta zaključe da neka osoba nije za njih. Pitamo se kako su tako brzo uspeli to da procene? Svako ima pravo da bude zbunjen na prvom susretu, jer to, ipak, nije prirodan način upoznavanja. Ima i onih koji ne prihvataju nikoga, pa su im i šanse nikakve. Uloga ovakvih agencija je samo da ljudima omoguće da se sretnu, a na njima je da razvijaju taj odnos, ako žele.

6. Šta pomaže lakšem zbližavanju?

Poznanstva se mogu ostvariti preko upitnika i putem druženja na jednodnevnim izletima ili zabavama u nekom restoranu, pa čak i na letovanjima koje smo svojevremeno redovno organizovali, jer su to situacije kada se ljudi opuste i lakše stupaju u kontakt. Međutim, vremena su se promenila i te lepe prilike za upoznavanje već tri-četiri godine ne organizujemo.

7. Šta je neophodno da bi neko postao član udruženja?

Svaki novi član, pre svega, treba jasno i iskreno da popuni upitnik sa svojim podacima i očekivanjima u vezi sa partnerom i da priloži dve fotografije. Ovo nije ni flert, ni beskonačno dopisivanje koje ne pruža mogućnost provere podataka kao što se dešava na internetu. Nema lažnih profila. Niko, recimo, ne može da ostavi sliku sebe od pre 20 godina. Svojim potpisom članovi garantuju tačnost podataka, koji su strogo čuvani. Na osnovu upitnika savetnik sa njim obavi i konkretan razgovor, a nakon nekoliko dana poziva ga da pogleda prvi predlog koji odgovara njegovim zahtevima. Do razmene telefona i susreta dolazi tek nakon saglasnosti obeju strana.

8. Koliko ovakvih agencija postoji u Srbiji?

U većim gradovima, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, preko noći se otvaraju i zatvaraju raznorazne agencije ovog tipa. Nije lako utvrditi ko je pouzdan, a ko nije. Mnogi kreću sa pretpostavkom o brzom bogaćenju, a onda se zatvore za pola godine. Dešava se da agencije za nekretnine, putovanja ili zapošljavanje svojim uslugama pridodaju i bračno posredovanje. Pojedine zapošljavaju neobučene ljude, nemaju stručno osoblje, a mnogima su službene prostorije u dnevnoj sobi. Iza nekih agencija i sajtova za upoznavanje neretko se kriju prevaranti koji naplaćuju članarinu.

9. Kome usamljenost najteže pada?

Mnogo je nezaposlenih samih devojaka do 40 godina, kojima otkucava biološki časovnik. Za njih je učlanjenje u agenciju besplatno. Usamljenost teško pada i sredovečnim, a naročito penzionerima.

10. Šta od partnera očekuju žene, a šta muškarci?

Većina muškaraca navodi da je poželjno da žena bude zgodna, iskrena, verna, skromna, vesela, vedra, strpljiva, raspoložena i šarmantna i da je od pet do deset godina mlađa od njih, dok su laž, alkoholizam, aljkavost, dvoličnost, svadljivost, gojaznost, sebičnost i dominantno ponašanje osobine koje ne bi tolerisali.

Žene smatraju da idealan muškarac pre svega treba da ima odgovarajuću visinu, da bude iskren, veseo, duhovit, stabilna ličnost jake volje, samopouzdan, tolerantan, pošten, moralan, kulturan. Alkoholičari, lažovi, neuredni, egoiste, lenštine, ljubomorni, škrtice, sitničari, nekulturni i prepotentni muškarci su neprihvatljivi.

Žene prednost daju diplomi i tituli
– Dok na zapadu svi više gledaju koliko ko zarađuje nego koju školu je završio, kod nas je stav prema pitanju obrazovanja malo drugačiji. Većina muškaraca pitanje intelektualnog nivoa kod žena smatra bitnijim od formalne školske spreme, zato što, prema njihovom mišljenju, škola nije merilo uspešnosti. Žene, ipak, prednost daju diplomi nad intelektom, a pojedinima je posebno stalo do nečije titule, jer na taj način i sebi podižu rejting – primećuje Ljiljana Lepšanović Živanović.

Većina očekuje da sretne osobu koja ima rešeno stambeno pitanje, da je, po mogućstvu, iste vere i nacije. Mnogi bi više voleli da je potencijalni partner bez dece ili da su mu deca odrasla, samostalna ili da žive kod drugog roditelja. Sve veći broj traži nepušače.

Za šest poznanstava – 8.000 dinara

Cene u agencijama za bračno posredovanje su raznolike. U nekim je pristupna članarina 8.000 dinara i važi najviše za šest ostvarenih poznanstava. U pojedinim je članarina između 10.000 i 20.000 dinara, zavisno od toga da li osoba želi i da bira i da bude birana, dok je samo 5.000 dinara cena ako ste na raspolaganju onima koji biraju. Kod nekih je učlanjenje 3.000 dinara, ali svaki naredni kontakt plaća se 3.000 dinara. Ima agencija koje nude besplatno učlanjenje za žene, ali one često nemaju pravo da biraju, a broj telefona može postati lako dostupan svima.

Na svadbi četiri puta

– Tokom 37 godina čak više od 7.000 je posredstvom naše agencije našlo odgovarajuću osobu za ozbiljnu vezu ili brak, a moja koleginica i ja smo tokom dugogodišnjeg staža samo četiri puta imale priliku da prisustvujemo svadbenom veselju. Prvi put na veridbi i venčanju koje su dotični Zoran i Zorica organizovali u udruženju. Drugi put u beogradskom restoranu na venčanju jednog gospodina iz Srbije koji dugo živi u Kanadi i koji je po svaku cenu želeo da se oženi našom devojkom, a mi smo „kumovale” tom poznanstvu. Treći put bile smo počasni gosti na pravoj klasičnoj svadbi koju su mladenci organizovali u jednom gradiću u unutrašnjosti, a četvrti put prisustvovale smo crkvenom venčanju sredovečnog para – priseća se Ljiljana Lepšanović Živanović.