Uspešna zadruga budi selo

Krajišnik u opštini Sečanj – Odumiranje sela, pojava koja je zahvatila gotovo celu našu zemlju, kada je reč o Vojvodini naročito je izražena u naseljima duž granice s Rumunijom. Broj stanovnika koji su ovde ne samo vlasnici neke imovine nego i stvarno tu žive u poslednjim decenijama je prepolovljen. Zato svaki primer oživljavanja sela privlači posebnu pažnju. To se dogodilo u selu sečanjske opštine, u kome je oživela već ugašena zadruga „Sloga” pa se ponovo pojavila nada da će odlasci mladih ljudi biti obustavljeni, a pojavljuju se i primeri povratka.

Ovih dana je selo Krajišnik iznenada živnulo. Prvi put u njegovoj istoriji pojavio se jedan ministar Milan Krkobabić s akademicima, profesorima univerziteta, ljudima od struke. U programu oporavka zadruga Vlade Srbije našla se i ovdašnja ZZ „Sloga”. Nekoliko entuzijasta pokrenulo je nekada uspešnu asocijaciju koja je svojevremeno osnovala preduzeće, sladaru, farme, a oni koji nisu u njima radili kao kooperanti isporučivali su im robu. U zadruzi je tako bilo angažovano celo selo, koje je nekoliko puta proglašavano za najuređenije u nekadašnjoj velikoj zemlji. Cvetali su sport, društveni život, dom kulture se punio gotovo svako veče. Sve je to nestalo u tranziciji. Od sladare i farmi su ostali samo obrisi, ugasila su se mnoga porodična imanja, mladi se posle školovanja nisu vraćali u selo. Sve više meštana Krajišnika se zapošljavalo u Zrenjaninu i da bi izbegli svakodnevna putovanja, nastanjivali su se u gradu, u selo dolazeći sve ređe.

Reanimaciju ZZ „Sloge” započela je grupa meštana koji su sopstvenim sredstvima napravili skladišta za predaju žita i razradili planove razvoja. Nakon toga su projektom konkurisali kod države i dobili bespovratni kredit za kupovinu mehanizacije. Ukazano im je poverenje koje su zaslužili prethodnim angažovanjem. Oni su bili povod da u Krajišnik dođe ministar Krkobabić jer predstavljaju dobar primer kako se može ostvariti oporavak zadruge i sela. Krajišnici, potomci kolonista iz zapadne Bosne, strpljivo se slušali ministra, ali su u glasnoj raspravi zatražili jasniji stav države kad je reč o podršci selu. Ako bi država bila naklonjenija selu postoje realne šanse da mu se mnogi vrate.

Na razgovoru s ministrom mladi Goran Perišić je izjavio da radi u Nemačkoj, ali da je spreman da se vrati u Krajišnik, a došao bi odmah ako bi mu bila obezbeđena zemlja, pa čak i da je i kupi.

Jovana Kovačević, student menadžmenta na četvrtoj godini Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, vratiće se na selo jer su ona i momak odlučili da tu žive.

Oficir Rajo Đukić se vratio u selo gde živi devet meseci tokom godine i kaže da su i njegove kolege zainteresovane da dođu ako mogu od poljoprivrede da žive.

Zoran Jerković, glavni nosilac obnove „Sloge”, naglasio je da je u Krajišniku od 640 kuća njih 140 napušteno. Napravljen je plan formiranja bio-bašti, koji je prilagođen malim parcelama i zahtevima sitnih proizvođača, posebno povratnika koji nisu u cvetu mladosti.

Kako se moglo čuti, oživljavanje sela je ozbiljan poduhvat u koji su uključeni Srpska pravoslavna crkva, a posebnu podršku daje Srpska akademija nauka i umetnosti, čiji se član Dragan Škorić obratio meštanima u punoj sali seoskog doma kulture, koji su nekada napravili zadrugari.