Bibi ostvaruje san o konzervativnom Izraelu

Izborna pobeda i peti premijerski mandat otvaraju prostor Benjaminu Netanijahuu da ostvari svoju duboko konzervativnu viziju jevrejske države i njenog naroda i da Izrael posle decenije njegove vlasti pretvori u neliberalnu demokratiju.

Pobeda ipak nije slučajna. Netanijahuova decenija je najmirnija u istoriji. Samoubilačke akcije palestinskog terorizma pripadaju prošlosti. Uspeo je da sačuva Izrael da ne bude uvučen u rat u Siriji iako je uporedo naređivao udare na iranske ciljeve unutar Sirije. Periodični sukobi u Gazi nisu doveli do većeg broja izraelskih žrtava.

Izraelska ekonomija se udvostručila u poređenju s vremenom kada je prvi put došao na vlast 2009, iako se produbio jaz između dobitnika visoko tehnologizovane zemlje i srednje klase ili onih van većih gradova.

Na diplomatskom frontu uspostavio je prve kontakte sa konzervativnim monarhijama Zaliva igrajući na zajedničkog neprijatelja – Iran. Povrh svega, strateško prijateljstvo s Amerikancima podigao je do neslućenih visina.

Stvorio je ambijent u kome čitava država zavisi od njega. Uz premijerski, znao je da drži ministarstva inostranih poslova ili zdravstva, a nedavno je sebe nominovao za ministra odbrane. Sada je upotrebio isti trik koji mu je omogućio pobedu 2015: uoči izbora davao je intervjue zabrinutog izgleda. Pozivao je desnicu da se okupi oko Likuda i upozoravao na opasnost da neiskusna levica preuzme vlast, čime bi se ugrozila bezbednost zemlje. Širio je strah predstavljajući one koji su protiv njega – bilo arapske građane bilo levicu – kao neprijatelje države.

Taktika „pritiska dugmeta za paniku” je uspela. Netanijahu će sa petim mandatom nastaviti da polarizuje zemlju i da uništava korene jedine demokratije Bliskog istoka.

Pokušaće da, bez skrupula, preko desnice izvrši pritisak na sudstvo kako bi nedodirnut izašao iz tri afere korupcije i optužnica koje treba da budu podignute. Koliko će sa novim mandatom nastaviti da potkopava izraelske institucije i civilno društvo?

Netanijahu je u ulozi protopopuliste produbio izraelske podele: između konzervativaca i liberala, protivnika i pobornika mira sa Palestincima, između izraelskih i Jevreja iz američke dijaspore, između Jevreja i arapskih državljana Izraela. Istovremeno je potvrdio da je maestro sklapanja sporazuma, uključujući i onih sa gotovo rasističkim ultradesničarima.

Njegova politika fundamentalno menja karakter Izrael i podriva osnovna prava Palestinaca. Sledeći ekstremističku agendu premijer je diskriminatorskim zakonom o „jevrejstvu” ukinuo prava arapskim državljanima Izraela prizivajući optužbe da pravi aparthejd državu.

Desnici se predstavio kao šampion jevrejske kolonizacije i kao odlučni protivnik palestinske države. Preti da će izvršiti aneksiju jevrejskih naselja sa okupirane Zapadne obale, čime direktno minira stvaranje palestinske države i uništava svaku šansu za mir sa Palestincima – prizivajući nasilje i radikalizam. Netanijahu se kune da mu je bezbednost Izraela apsolutni prioritet, ali povlači poteze da njegova država bude manje bezbedna.

Netanijahu je našao prijatelja u Donaldu Trampu, koji se usrdno angažovao da Bibi pobedi: preselio je ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, ukinuo finansijsku podršku agenciji UN koja pomaže Palestince, zatvorio ured PLO u Vašingtonu i – suprotno stavu međunarodne zajednice – priznao pun suverenitet Izraela nad okupiranim sirijskim Golanom.

Dok se region uvodi u period neslućenih opasnosti, Netanijahu ne želi da vidi da će zagrljaj sa Trampom učiniti da sve više Amerikanaca, uključujući i Jevreja, odbiti da podrži njegov ekstremizam. Nekoliko članova američkog Kongresa upozorava u pismu „Vašington postu” da je Netanijahu iskazao rastuće nepoštovanje međunarodnog prava.

Pridružujući se populističkoj internacionali, Netanijahu je uspostavio bliske kontakte sa desničarima i nacionalistima koji predvode Poljsku ili Mađarsku. U traganju za evropskim saveznicima, antisemitizam je podredio dnevnoj politici, udaljavajući se od liberalnih vrednosti o kojima je govorio Ben Gurion.

Premijer ne želi da shvati da generiše antisemitizam jer su mnogi – iako pogrešno – pripravni da njegovu politiku identifikuju s omrazom prema Jevrejima. Smanjuje se broj onih koji smatraju da mogu da podržavaju Izrael, a da ne moraju da stoje iza mnogih Netanijahuovih poteza. Irael je ostao privržen desnici. Laburistička levica, koja je dominantno upravljala Izraelom u prvim decenijama od stvaranja države, potpuno je marginalizovana, deluje čak anahrono. Ali, Ganc je izgubio u tesnoj trci, nagoveštavajući da Bibi nije neranjiv. Za samo nekoliko meseci uspeo je da njegova koalicija centra levice dođe nadomak pobede.

Netanijahu je dobio novu priliku da vodi Izrael kroz sudbinska vremena njegove istorije kao jevrejske i demokratske države, ukoliko ga problemi sa zakonom – „lov na veštice” kako premijer kaže – pre toga ne skinu sa vlasti. Što je potvrda toga da je izraelska demokratija živa. Štete po imidž države prete da budu ozbiljne. Izrael bi, kada već Netanijahu neće, trebalo da posluša otrežnjujuće savete svojih prijatelja koji upozoravaju na opasnosti.