Bukvar za sve Srbe ma gde živeli

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona uputila je molbu predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću da bude pokrovitelj izrade i štampanja jedinstvenog srpskog bukvara.

Predsedniku Srbije zahtev je upućen nakon što ga je usvojila Osma konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona, kojoj su prisustvovali predstavnici iz Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Albanije i Crne Gore. U obrazloženju za realizaciju ovog projekta navedeno je da je bukvar „prvi učitelj, od kojeg zavisi celo kasnije čovekovo znanje, obrazovanje i, što je najvažnije, osećanje trajne pripadnosti svom narodu”.

„U jeziku naših predaka, buki znači slovo. Dakle, reč. A kako kaže Sveto jevanđelje po Jovanu: ’U početku beše reč i reč beše u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo.’ Bukvar je božanska, slovesna klica, iz koje je nikao i razgranao se moćni i neuništivi hrast srpskog jezika”, piše u obrazloženju projekta.

Predsednik upravnog odbora Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona Momčilo Vuksanović kaže za „Politiku” da „postoji potreba za očuvanjem srpskog jezičkog identiteta” i da bi „jedinstveni srpski bukvar bio knjiga bez koje se ne mogu zamisliti biblioteke srpskih porodica gde god živele”.

„Tim eksperata sačinjen od najuglednijih srpskih lingvista, književnih teoretičara, kritičara, pedagoga i grafičara učestvovao bi u ostvarenju ove knjige”, navodi Vuksanović. „S ovom inicijativom već su saglasne i podržavaju je najznačajnije kulturne i duhovne institucije srpskog naroda u srpskim zemljama i rasejanju. Među njima su Matica srpska iz Novog Sada, Srpska književna zadruga, kao i najuticajnije srpske nacionalne organizacije iz Rumunije, Mađarske, Albanije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Republike Srpske i Crne Gore”.

Pisac najstarijeg srpskog bukvara je inok Sava iz Dečana, sabrat manastira Gradišta u Crnoj Gori. Knjiga je štampana u Veneciji 1597. godine. Dakle, gotovo četiri decenije pre prvog ruskog bukvara Vasilija Burcova, objavljenog u Moskvi 1634. godine.

Od „Bukvara Save inoka” do danas, srpska deca su se učila slovesnosti iz više od 700 vrsta bukvara.

„Bukvari su se menjali, shodno jezičkim i istorijskim prilikama, u kojima je živeo srpski narod. Savremeno doba svedoči o dubokoj ugroženosti našeg nacionalnog identiteta, čiji noseći stubovi su srpski jezik i ćirilica”, piše u obrazloženju ovog projekta.