Uglavnom minimalne novčane kazne

U   Prekršajnom sudu u Beogradu za 15 meseci (od 1. januara 2018. do 1. aprila 2019. godine) formirano je 228 predmeta po prekršajnim prijavama koje je zbog nevakcinisanja dece, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, podnela Zdravstvena inspekcija pri Ministarstvu zdravlja. Najvećem broju roditelja izrečene su opomene s obzirom na to da su pre ili u toku postupka odlučili da vakcinišu svoju decu. Roditeljima koji ni posle podnošenja prekršajne prijave nisu odveli dete kod pedijatra i vakcinisali ga izrečena je novčana kazna koja je u proseku iznosila 30.000 dinara.

Zakon o zaštiti stanovnika, kako za „Politiku” kaže Milan Marinović, predsednik beogradskog Prekršajnog suda, propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara, a kazne koje su izricane bile su u većini slučajeva minimalne.

– U većini slučajeva, sudije su izricale opomene zbog toga što su roditelji pre ili u toku postupka pred Prekršajnim sudom odveli decu na vakcinisanje. U slučaju kada to nisu uradili, izricana je novčana kazna. Poenta zakona nije da onaj koji je učinio nešto što je suprotno zakonu bude kažnjen, nego da po njemu postupi, makar i naknadno. Oslobađajuće presude donošene su u slučajevima kada Zdravstvena inspekcija nije uspela da dokaže da je učinjen prekršaj – objašnjava Marinović.

Prilikom odmeravanja kazne, navodi naš sagovornik, sudija mora da poštuje zakon, ali mora da uzme u obzir i druge okolnosti: da li je okrivljeni ranije osuđivan, njegove porodične prilike... Inspekcija koja je podnela prijavu ima pravo da se žali na izrečenu presudu, ali to se dosada nikada nije dogodilo.

Na pitanje koliko vremenski traje prekršajni postupak zbog nevakcinisanja, predsednik Prekršajnog suda kaže da pravila – nema.

– To najviše zavisi od toga da li možemo da dođemo do okrivljenog. Dešavalo se u praksi da se on odazove na prvi poziv, ali i da do njega ne možemo da dođemo jednu godinu. Posebno u Beogradu ovi postupci traju nešto duže – objašnjava Marinović.

Naš sagovornik kaže da svaka izrečena sankcija, pa i opomena, ulazi u registar prekršajnih sankcija.

– Ono što treba da se razjasni jeste da je opomena prekršajna sankcija, ali ne i vid kazne. Prekršajne sankcije su mere upozorenja, odnosno opomena, ukor za maloletnika i zaštitne mere (na primer, zabrana upravljanja motornim vozilom). U kazne se ubrajaju: kazna zatvora, rad u javnom interesu i novčana kazna. Za razliku od kazni koje se, kada uđu u registar, brišu četiri godine posle pravnosnažnosti ako niste učinili neki novi prekršaj, opomena se briše posle jedne godine – navodi Marinović.