Mirisni đurđevak

Đurđevak (Convallaria majalis) ima izuzetno lepe bele mirisne cvetiće, viseće i raspoređene u grozdovima. Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, tako da podseća na zvončić. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dva-tri, obavijaju cvetnu dršku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno dobar pokrivač tla i može da se koristi za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste.

Đurđevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući podzemnom stablu – rizomu, kojim se razmnožava.Ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija od jedan do tri, a najčešće dva lista, koji su na dugoj peteljci, i cvetna stabljika je kraća od listova. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa, stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko osammilimetara u prečniku, sadrži od dve do šest plavih semenki.

Raste u senovitim listopadnim šumama, posebno hrastovim, u šikarama, na livadama, a uzgaja se i oko kuće. Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Koristi se cela biljka, cvetovi, lišće i koren. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju, retko dolazi do istrebljenja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se s tinkturom valerijane.

Cveta u maju. Posle branja, ruke treba dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca ne bi smeli da ga beru! Biljka je otrovna... Znaci trovanja su jak proliv, povraćanje, opšta slabost i iznemoglost. Protivotrov – kod trovanja đurđevkom, piti hrastovu koru kuvanu u mleku!

Dobričica (Glechoma hederacea) jestetrajna zeljasta, mirisna biljka, visoka 20–40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugačkim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na naličju crvenkasti. Cvetovi su ljubičastoplavi s purpurnim tačkama. Cveta u majui junu. Stanište: raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. Lekoviti deo biljke: vrhovi grančica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.Lekovito delovanje:narodni lek za lečenje organa za disanje, žuči, za pojačano mokrenje, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lečenje ozleda i rana. Pomešana s ovsenim brašnom, daje se protiv crevnih parazita konja. Koristi se i kao sredstvo za jačanje organizma, naročito kod manjka vitamina Ce. Smiruje bolove kod gihta i reume.