Ko je vladar u operacionoj sali

Desetine anesteziologa, đaka profesora dr Predraga Lalevića, jednog od osnivača srpske škole anesteziologije, godinama već rade na najpoznatijim klinikama Nemačke, Holandije, Velike Britanije… Jedino za anesteziologe u Sloveniji, gde je stalno otvoren konkurs za naše lekare, ne važi uslov da moraju da znaju slovenački jezik. Naši anesteziolozi su danas visokocenjeni stručnjaci svuda u svetu i očito dobar izvozni „artikal”. A kod kuće? Po statistikama ima ih dovoljno, ali s druge strane, nikada nijedan specijalista anesteziologije nije na spisku biroa za nezaposlene. Za ovu specijalizaciju mladi se ne otimaju previše: traje četiri godine, a posao ovog lekara je odgovoran i naporan, jer bdi nad najtežim pacijentima u jedinicama intenzivne nege i tokom operacije, a često je u profesionalnoj senci, jer sva slava pripada hirurzima.

S večitom dilemom ko je vladar u operacionoj sali – hirurg ili anesteziolog, odnosno može li postojati „dvojna vlast” – susreli se i osnivači naše škole za anesteziju pre više od pola veka. Kako su izgledali počeci razvoja ove medicinske grane kod, nas prošlog vikenda podsetio je profesor Predrag Lalević, na svečanoj akademiji povodom 50. godina postojanja Sekcije za anesteziologiju Srpskog lekarskog društva.

Posle završetka Drugog svetskog rata u Beograd je stigla ekipa britanske vojske, na čijem je čelu bio lekar anesteziolog Patrik Šeklton, a godinu dana kasnije zamenio ga je dr Rasel Dejvis. General Gojko Nikoliš odredio je nekolicinu mladih lekara da uče anesteziologiju. Dr Sever Kovačev je prvi položio specijalistički ispit, čime je već 1947. godine anesteziologija postala samostalna medicinska disciplina, mnogo pre nego, na primer, u Nemačkoj. Tako je stvoren nukleus današnje srpske škole. Razvoj anesteziologije u Srbiji, međutim, nije tekao nimalo lako.

– Do tada su anesteziju na operaciji davali bolničari, anestezijski tehničari, a pamtim da je to dobro radila i jedna čistačica. Za tu svoju veštinu obučavani su tri ili šest meseci ili kako stigne neki novi aparat. Anesteziolozi su mogli da se izbroje „na prste”, a nisu bili ni mnogo vrednovani. Kada sam na Savetu za narodno zdravlje ukazao da kod nas anesteziju daju nestručni i nekvalifikovani ljudi, nelekari, optužen sam za klevetu. Kao optuženi na klupi od 1966. do 1968. godine prošao sam pet ročišta, od kojih je jedno trajalo čak pet sati, ali sam dočekao presudu da nikoga nisam oklevetao i da to mogu da rade samo kvalifikovani lekari – priča za „Politiku” profesor Lalević.

Anestezisti više nikada posle ovog suđenja nisu davali anestezije tokom operacije. Dr Lalević javnosti je postao poznat i po tome što je nakon toga, posle specijalizacije na Mejo klinici u Americi i u Danskoj, punih 16 godina bio lekar Josipa Broza i jedan od sedmorice lekara u konzilijumu koji ga je lečio u poslednjim mesecima života. „Cena” i značaj anesteziologa je i na osnovu tog detalja rasla – u timu predsednika je bio i specijalista anesteziolog. Dr Lalević je tadašnjem predsedniku Jugoslavije dao anesteziju tri puta: za snimanje, za pokušaj operacije i za amputaciju noge, a bio je zadužen i za praćenje vitalnih funkcija predsednika u poslednjim danima, pre 28 godina, kada je Broz 71 dana proveo na dijalizi, a 68 na respiratoru.

Za priču da su anesteziolozi uvek u senci drugih medicinskih specijalnosti, naročito hirurgije, jer svako zna ko ga je operisao, ali ne i ko mu je davao anesteziju i budio ga iz sna, dr Lalević kaže da je danas tako samo u manjim medicinskim centrima ili tamo gde se ne shvata pravi značaj i uloga lekara anesteziologa.

– Anesteziolog pre svake intervencije treba da obiđe pacijenta, ulije mu poverenje, objasni šta ga čeka u toku anestezije, tako da pacijent ne bude uplašen. Jer uplašen pacijent je opasan pacijent, „skaču” mu hormoni i može doći do iznenadnog zastoja rada srca. Tokom intervencije anesteziolog prati tok vitalnih funkcija pacijenta, ali brine o njemu i nakon operacije, jer se posle nekih kardiohirurških intervencija pacijent ne budi odmah iz anestezije već se ostavlja na aparatu da se „odmori” – nabraja naš sagovornik.

Anestezija se inače navodi kao jedno od deset najvećih otkrića čovečanstva (tu je, istina, i Internet), jer, kako kaže dr Lalević, blagodat je da pacijent ne oseća bol dok je podvrgnut različitim medicinskim intervencijama.

– Razvijajući sebe, anesteziologija je razvila mnoge druge medicinske grane, recimo, transplantacionu hirurgiju, gde je i za anesteziologa svojevrsni šok da vidi otvoren grudni koš, bez srca, ali zahvaljujući aparatu za vantelesni krvotok, čovek je živ, a hirurzi rade svoj posao. Anesteziologija se stalno razvija kao grana medicine i dok bi nekada ljudi u 55. ili 60. godini bili nepodobni za operaciju, danas se hirurške intervencije pod anestezijom uspešno obavljaju i na ljudima u devetoj deceniji, ali i kod beba starih tek nekoliko časova, koje su se na primer rodile bez anusa ili sa nekom drugom anomalijom – objašnjava dr Lalević. Danas su se osim opšte izdvojile i specijalizovane anesteziologije: neurohirurška, kardiohirurška, ali i dečja.