Lampa – drvo

Tako je dizajner nazvao ovu svoju kreaciju u obliku stabla drveta čija krošnja svetli. Dizajner koji eksperimentiše na raznim poljima profesije − dizajnira stolice, police, ručne satove... – najviše uspeha postiže svojim maštovitim rasvetnim telima, tako bitnim za oblikovanje enterijera.

Lampa u obliku drveta koja ima koren, stablo i krošnju, sasvim zaslužuje to ime. Kada je ugašena, ona deluje poput drveta koje umesto grana ima sofisticirano oblikovani gornji deo čija estetika dolazi od autorovog umeća da se poigra sa perforiranim plastičnim trakastim formama. Sa spoljne strane te trake su mat, dok su sa unutrašnje one sjajne i, krećući se oko njih, taj sjaj se menja u zavisnosti od nivoa pogleda. Tako dobijate utisak da se krošnja pomera, iako je statična, a to pomeranje izaziva u vama utisak da se radi o pokretima pod uticajem strujanja vazduha u sobi ili povetarca u polju ili šumi. Svetlost koja dolazi odbijajući se od sjajnih površina stvara tu čudesnu i zanimljivu dinamiku koja ovu lampu izdvaja od drugih.

Abažur-krošnja je suština ove ideje, pa tako autor od nje pravi i stonu i viseću lampu − luster.

Nije lako prezasićenom tržištu ponuditi nešto novo što će skrenuti pažnju potrošača i kreatora enterijera. Dizajneri se bore raznim sredstvima, koristeći talenat, maštu, tehnologiju, ali i faktor iznenađenja. Kada su u pitanju rasvetna tela, poznato je da se od njih očekuje da dobro izgledaju i kada su van funkcije, to jest kada je sijalica ugašena, i kada su u funkciji − da osvetle prostoriju, da je izvedu iz mraka. Tu su još i zdravstveni uslovi, da sijalica ne blješti nikome u oči, zatim sigurnosni, da svetlost i senke ne zbunjuju onoga ko se po enterijeru kreće, pa kada se tome dodaju i utrošci energije, lakoća održavanja predmeta i slično, dizajnerima lampi stvarno nije lako.

Verner Ajslinger

Nemački dizajner, rođen je 1964. godine u Nordlingenu u Nemačkoj. U Minhenu je diplomirao istoriju umetnosti i savremene komunikacije, jer smatra da dizajn, kome je oduvek bio naklonjen, ne ide bez poznavanja ove dve oblasti, ni u teoriji ni u praksi. U Berlinu je diplomirao dizajn, a zatim se usavršavao kod najpoznatijih dizajnera u Londonu i Milanu. Godine 1993. osniva sopstveni studio za dizajn u Berlinu, gde eksperimentiše sa raznim formama i materijalima, naglašavajući uvek da su ljudske potrebe u prvom planu. Bavio se profesurom na nekoliko evropskih univerziteta. Izlagao je svoje projekte i izvedena dela na brojnim izložbama u Nemačkoj, ali i u Njujorku i Milanu. Radi, između brojnih ostalih, i za „Kapelini”, „Adidas”, „Jaguar”, „Mercedes-Benc”, „Vitra”, „Zanota”... Njegovi enterijeri su svojevrsna sinteza klasičnog, modernog i futurističkog.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs