Obama: Okanite se moje žene

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. maja – „Okanite se moje žene”, upozorenje je Baraka Obame (46) upućeno, uz osmeh pred televizijskim kamerama, političkim protivnicima koji sve više „na zub” uzimaju ne samo njega nego i njegovu suprugu Mišel (44). Demokratama rivalski republikanci su iz Tenesija, naime, lansirali spot u kome „vrte” izjavu Mišel, datu pre nekoliko meseci, da se „otkako je odrasla, sada prvi put ponosi svojom zemljom”.

Poručuju, zapravo, da se takvim stavom „razotkrila” kao nedovoljni patriota, što je etiketa koju su već „prilepili” i njenom mužu, nastojeći da tako ospore činjenicu da je dosad, u kampanji za izbor predsednika SAD, osvojio više glasova od konkurenata. Utisak je da će republikanci pojačati takve napade na bračni par Obama, pogotovu što im je taktika karakterisanja demokrata kao „manjkavih rodoljuba” urodila plodom na prethodna dva nacionalna izjašnjavanja (2000. i 2004. godine) o predsedničkim kandidatima.

Trenutno takvo duelisanje deluje kao nadmetanje – uzaludnosti. Niti Obama uspeva da suzbije sumnjičenja, ni republikancima, ni njegovoj stranačkoj suparnici Hilari Klinton (60) ne polazi za rukom da ga zaustave u jednom od najspektakularnijih uspona novije istorije ka državnom vrhu. Naravno, u izbornom šahu, pat-pozicija je samo predigra za mat, do koga se dolazi prebrojavanjem finalnih glasova…

Opredeljivanju birača doprinose, slažu se znalci, i utisci o bračnim partnerima predsedničkih pretendenata. Odmeravanje nosilaca tih „glavnih neizbornih uloga” je ovoga puta oštrije i upadljivije nego obično. Teško je, čak, prisetiti se predsedničke trke koja bi mogla da se po originalnosti uporedi s tekućom, gde su „bez presedana” tri preostala aspiranta – crnac, žena i belac koji bi postao najstariji predsednik u prvom mandatu – a u čije izrazite specifičnosti spadaju i njihovi supružnici.

Kampanjske „strele se odapinju”, stoga, sve češće i prema mogućnim nosiocima titule „prve dame” kao i eventualnom premijernom muškom liku u toj roli, što bi postao Bil Klinton (61) ako bi pobedila njegova supruga, za šta su šanse sada svedene na teoretske. I Mišel i Bil, kao i supruga republikanskog kandidata Džona Mekejna (71), Sindi (54), nalaze se pod jako uvećavajućom „lupom” javnosti. Pre svega da bi se videlo koliko su oni plus ili minus kandidatima o kojima građani treba da se izjasne.

Rezultati su, zasad, prilično „šareni”. Za svo troje supružnika su pronađene i jake i slabe tačke, kako već koji deo građanstva računa.

Bez prethodnog Bilovog predsednikovanja, njegova supruga verovatno ne bi, smatra se, došla u poziciju da se nadmeće za preuzimanje državnog kormila. Ali, ujedno, on predstavlja i prepreku za Hilari, pošto njihova veza sugeriše na nastavak dinastičnosti (posle oca i sina Buša), izaziva nedoumice u stilu „ne bi li on praktično nastavio da vlada Amerikom” i oživljava sećanja na Bilovu seksualnu aferu (sa stažistkinjom Monikom Levinski), dok se u poslednje vreme oboje supružnika uvaljuju u „sukobe s činjenicama” (na primer, oko izmišljenih snajperskih rizika prilikom dolaska Hilari u Bosnu 1996. godine).

Uloga Mišel Obame je novija i teže procenjiva. Startovala je najavama da bi kao „prva dama” upražnjavala „klasiku”, to jest da se ne bi politički eksponirala, ali je potom ispoljila upadljivi angažman u izbornoj kampanji, uz nekoliko akcenata prigodnih strateškim komentatorima.

Sindi Mekejn je „druga priča”. Na udar kritike dospela je, ako se izuzmu ukusi po kojima je ona „previše uštogljena”, tek kad je odbila da obelodani – sumu isplaćenu poreznicima na imovinu čija se vrednost procenjuje na oko 100 miliona dolara. Demokrate su je zbog toga osudile kao „primer netransparentnosti”, uz ukazivanje da bi njeno bogatstvo moglo da dovede do „sukoba interesa” u muževljevom političkom funkcionisanju. Iz poslovične ćutljivosti ona retko odstupa, a jedan od izuzetaka je napravila kad je, reagujući na izjavu Mišel, za sebe rekla da je „uvek ponosna na svoju zemlju”.

Uloga supružnika u predsedničkoj trci danas je svakako povećana, ocenjuju analitičari. Mišel ih, pri tom, podseća i na Žaklinu Kenedi i na Eleonoru Ruzvelt. A Sindi – na mnoge „prve dame”, kao što je i sadašnja Lora Buš, koje ostaju „u pozadini”.

Bil Klinton nije, naravno, za poređenje u tom pogledu. Još se nada da bi mogao da postane prvi američki „prvi džentlmen” (kako bi ga titulisali kad bi Hilari postala predsednica). U međuvremenu je „opet u vezi s drugim ženama”. Ali, ovoga puta: na nepremostivoj distanci od dama kao su Mišel i Sindi – od kojih, svaka ponaosob, ima znatno veće šanse za ulazak u Belu kuću nego on za povratak u tu instituciju.