Cigla u virtuelnom Berlinskom zidu

U pravu je bio zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Gruško kada je početkom ove sedmice ocenio da je trenutno stanje u međunarodnim odnosima sve više nalik svetu uoči Hladnog rata. Ruski diplomata je, međutim, propustio priliku da ukaže na prave aktere novog globalnog nadgornjavanja. Njegova objava da su Moskva i NATO „u potpunosti prekinuli civilnu i vojnu saradnju” nikako nije za potcenjivanje, ali obaranje ruku neka druga dva džina odrediće izgled sveta u 21. veku. Puzajući sukob Amerike i Kine sada se najčešće prati u kontekstu trgovine i biznisa, ali niko više ne sumnja da će upravo ovaj duel iscrtati obrise nekog novog svetskog poretka.

KO ĆE PRVI BACITI KAMEN: Nemačko regulatorno telo za telekomunikacije saopštilo je pre nekoliko dana da, uprkos insistiranju Vašingtona, Berlin neće zabraniti kineskom tehnološkom džinu „Huaveju” da učestvuje u razvoju mobilne mreže pete generacije (5G). Nešto ranije i sam Donald Tramp govorio je o važnosti 5G tehnologije za američki napredak i poručio da je to „trka u kojoj Amerika mora pobediti”. Upadljivo je, međutim, bilo njegovo uzdržavanje od pominjanja Kine. Ono je još upadljivije ako se samo setimo da je ne tako davno, u februaru, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, njegov potpredsednik Majk Pens, značajan deo izlaganja posvetio upravo ovoj temi. Pensovim rečima, za SAD je nemoguće da „osiguraju odbranu Zapada, ako naši saveznici zavise od Istoka”. Potpredsednik je, naime, sugerisao Evropljanima da kupovinom tehnološke opreme od Kine dovode u pitanje vojno-obaveštajno savezništvo sa SAD. Ili još konkretnije: 5G je pre svega resurs čija će kontrola odrediti ko će upravljati svetom u budućnosti i zato je neophodno savezničko zbijanje redova.

No, ovde „Huavej” predstavlja samo jednu kockicu u mnogo širem mozaiku u kojem se ispisuje mapa nekog novog sveta. Tramp zato naglas ne pominje kineskog tehnološkog džina iako njegovi izaslanici širom planete iz sve snage nastoje da mu što više potkrešu krila. Osim toga, predsednik ni na trenutak ne gubi iz vida izuzetno važne trgovinske pregovore koji se vode s Pekingom i ne pomišlja da ih zbog slučaja „Huavej” dovede u pitanje.

RAVNOTEŽA STRAHA U DIGITALNOJ ERI: Neki od najboljih poznavalaca sajber bezbednosti ocenjuju da trka za ovladavanje 5G tehnologijom nije ništa drugo do hladnoratovska trka u naoružanju skrojena po meri našeg doba. Dok su za vreme blokovske surevnjivosti Istok i Zapad prebrojavali rakete i nuklearne bojeve glave, u savremenim okolnostima se prebrojava ko ima kontrolu nad više mreža. 5G kao peta generacija bežične, „vajerles”, komunikacije biće ključna za upravljanje kako robotima ili pametnim automobilima, tako i sistemima koji generišu goli opstanaka ljudskih zajednica poput kontrole sistema za snabdevanje pijaćom vodom velikih gradova. Ne treba zato biti previše maštovit pa zamisliti da će neki budući ratovi biti odlučivani, ne vojnim manevrima, nego „isključivanjem” neprijateljske države sa mreže, čime će život u njoj faktički zamirati. Ekonomsku, vojnu i naravno političku nadmoć imaće onaj ko pre „postavi na noge” ovu tehnologiju. Za sada u trci vodi Kina, ali još je rano za proglašenje konačnog pobednika.

IMA LI NESVRSTANIH: Zabrinutost zapadnih stratega od potencijalne kineske dominacije u 5G tehnologiji argumentuje se strahom od cenzure sadržaja na internetu. Po toj školi mišljenja, zemlje u kojima kineski kapital bude stajao iza uvođenja ove tehnologije mogu da očekuju manji nivo slobode u komunikaciji u onlajn okruženju, kao i filtriranje i totalno blokiranje društvenih mreža. Sumnjičavce upućuju da samo pogledaju primer Rusije u kojoj je pre nekoliko dana Duma podržala zakon o „nacionalizaciji” mreže čime je trasiran put ka državnoj kontroli interneta.

Kritičari ovakvog pristupa odgovaraju da iako na Zapadu nema vidljive kontrole interneta, ne može biti govora ni o kakvoj apsolutnoj, već pre o doziranoj slobodi. Podsećaju na primere zloupotrebe globalne mreže, kontroverzne slučajeve nadzora i prisluškivanja sopstvenih građana...

Pa, da li je onda u ovakvim okolnostima moguće ne svrstati se? Ostati ni sa jedne strane nekog novog, virtuelnog Berlinskog zida koji se ubrzano podiže? Biti Zapad na Istoku i Istok na Zapadu?

U vreme četvrte industrijske revolucije, čini se da pokret nesvrstanih uopšte nije u modi.