Prvo štampano 3D srce

Celim svetom odjeknula je vest koja je najavljena kao jedna od najvećih revolucija u oblasti medicine – naučnici u Izraelu uspeli su da naprave trodimenzionalno štampano srce s ljudskim tkivom i krvnim sudovima, od kojeg se mnogo očekuje u oblasti transplantacije.

Napravljeno srce ima veličinu zečjeg, a označeno je kao prvo koje je uspešno dizajnirano i štampano, snabdeveno ćelijama, krvnim sudovima i komorama. Naučnici su u nekim ranijim pokušajima štampali 3D strukturu srca, ali ne sa ćelijama i krvnim sudovima. Na Univerzitetu u Tel Avivu stručnjaci, koji su svoj rad objavili u časopisu „Napredna nauka”, pojasnili su da postoje mnogi izazovi pre nego što će u potpunosti trodimenzionalna štampana srca moći da se koriste za transplantacije kod pacijenata. Najpre je neophodno testiranje pronalaska na životinjama.

– Ovde je bioinženjeringom napravljeno veštačko srce od biološkog tkiva. Zaista bi bilo dobro kada bi to moglo da bude rešenje za transplantacije, ali treba imati na umu da je organizam kompleksna stvar i da ga je teško imitirati. Nama je za sada ovako nešto nezamislivo, ali videćemo šta će doneti budućnost – istakao je prof. dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Oprezan je i prof. dr Zvonko Magić, koji se decenijama bavi medicinskim istraživanjima. On smatra da je ovo prvi korak kojim su prevaziđene tehničke prepreke.

– Koliko sam video, naučnici očekuju da će do eventualne primene štampanog srca u medicini proći 10 godina. Sada ih očekuju in vitro i in vivo eksperimenti na životinjama. U zavisnosti od tih rezultata krenuće se u kliničke studije i na ljudima. Dakle, ima još mnogo da se uradi do primene ovakvog srca kod pacijenata – dodao je dr Magić.

Prof. dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije i šef Unesko Katedre za bioetiku za Evropu, pojašnjava da se 3D tehnika štampanja koristi da bi se napravile biorazgradive „skele” u obliku određenih organa. Na ovim malim „skelama” uzgajaju se ćelije tkiva. Tako se prave novi organi.

– Transplantacije organa sa jednog čoveka na drugog sadrže etičke kontroverze. One uključuju izbor primalaca organa, moralne dileme i obaveze donorstva, liste čekanja za organe... S druge strane, štampanje organa radi njihovog transplantiranja lišeno je većih etičkih kontroverzi. U slučaju štampanja organa ne postoji potreba za donorom. Naime, sam pacijent je neka vrsta donora. On ustupa sopstveno tkivo kako bi se od njega odštampao organ za kojim ima potrebu usled oboljenja postojećeg organa. Jedine etičke dileme vezane su za bezbednost i efikasnost ove procedure. A upravo je bezbednost štampanja organa jedna od važnih prednosti ove procedure, jer oni ne mogu biti odbačeni. Telo ne odbacuje sopstveno tkivo – rekao je dr Rakić.

Smatra da je, za sada, realnije štampanje „jednostavnijih” organa od srca, ali treba znati i da postoje manje „komplikovani” organi koji su vitalni.

– Osim toga, kada štampanje srca postane realno, verovatno za desetak godina, biće učinjen značajan korak u smeru lečenja kardiovaskularnih oboljenja, koja su trenutno najrasprostranjeniji uzrok smrti u svetu – dodaje dr Rakić.

Vest o tome da postoji mogućnost da jednog dana bolesnici neće morati godinama da čekaju na spasonosni organ, uliva optimizam udruženjima pacijenata. Mladen Todić, predsednik Udruženja „Zajedno za novi život”, ističe da će ovaj pronalazak promeniti istoriju medicine, naročito transplantacione.

– Ono što je najbitnije, dovešće do spasavanja više života, pa se iskreno nadam da će lekari uspeti da odštampaju i jetru, bubrege, pluća, odnosno sve organe koji se mogu transplantirati. Nadam se da će testiranja krenuti u što kraćem roku i da se svi koji čekaju organ mogu nadati i ovoj vrsti transplantacije. Za sada se pacijenti koji su na listama čekanja za transplantaciju organa ipak oslanjaju na humanost naših ljudi koji će u za njih najtežim momentima biti dovoljno svesni da potpisivanjem saglasnosti za doniranje organa njihovih najmilijih kojima medicina više ne može pomoći čine jedan uzvišen i human gest – rekao je Todić.

Ovo nije jedini izum koji je poslednjih godina obeležio istoriju medicine u ovoj oblasti. Pre dve godine naučnici s tri američka univerziteta uspeli su da list spanaća pretvore u ljudsko tkivo. Istraživači su iskoristili sistem prenošenja tečnosti u listu spanaća i napravili funkcionalno ljudsko srčano tkivo, tako što su prvo izvukli biljne ćelije iz lista spanaća, a zatim kroz mrežu od celuloze ubrizgali tečnosti, plastične kuglice nalik krvnim ćelijama i žive ljudske ćelije srca, koje su formirale tkivo. Ova tehnika mogla bi jednog dana da dovede do uzgajanja zdravih srčanih mišića ili poboljša tretmane koji trenutno stoje na raspolaganju pacijentima koji su doživeli srčani udar. Dosta se očekuje i od istraživanja o tome da li organi životinja mogu da se koriste za transplantacije kod ljudi. Međunarodni tim naučnika napravio je korak napred u ksenotransplantaciji ili presađivanju organa među različitim vrstama, stvorivši genetski modifikovane svinje čiji su organi pogodni za transplantaciju ljudima.