Beogradu kafana suđena

Kafana nije sastajalište podnapitih ljudi raskalašnog ponašanja. Tu se ne okupljaju samo badavadžije i boemi. Goste kafana čini čitav niz ljudi najraznovrsnijeg raspoloženja i ponašanja. Tu su ljudi različitog obrazovanja, profesija, preokupacija i interesovanja, različitih veroispovesti i političkih ubeđenja, pogleda na svet i život”, govorio je Mile Bogdanović, bard naše starogradske muzike i veliki boem.

Da su kafane bile centar svih važnih dešavanja svedoči i dr Vidoje Golubović, autor knjige „Mehane i kafane starog Beograda”. U njima su paljene prve sijalice u gradu, uvođeni prvi telefoni, organizovane berze, skupštine, pozorišne predstave, sajmovi knjiga, izložbe, prikazivani emitovani filmovi… Iz njih je kretao i završavao se sav politički i kulturni puls grada.

O ovim posebnim mestima važnim za većinu sugrađana dr Golubović je govorio u okviru izložbe „Hoteli i kafane grada Beograda – prepoznavanje spomenika kulture”, autorke Ljubice Radovanović, koja se održava u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda.

– Kafanama sam se bavio sa aspekta života u njima. Pravio sam, uslovno rečeno, lične karte kafana. U knjizi ima oko 1.300 naziva i oko 5.000 informacija u vezi sa njima. Jer, kafana je bila najznačajnija institucija u 19. veku, sve do početka Drugog svetskog rata. U njima su bile čak i škole. Primer je OŠ „Karađorđe”. Njeni počeci su bili u kafani Gavrilovića, preko puta „Marakane”. Gazda je dozvolio da se prepodne organizuje nastava, a popodne je učionicu pretvarao u kafanu – priča Golubović.

I prva skupština koju je u svom „drugom mandatu” organizovao knez Miloš bila je u kafani „Velika pivara” u današnjoj Gepratovoj ulici.

A knez Miloš je bio među prvima koji je uvodio red u kafanski život. Deo tih propisa iz 1863. ticao se dama.

– Žene nisu smele da budu vlasnice kafana, a znalo se i gde su mogle da rade. Zabranjeno im je bilo da se zaposle u seoskim i kafanama kraj druma, ali su jedna ili retko dve mogle da rade u nekim gradskim  – napominje Golubović.

Prvi telefon u gradu zazvonio je u kafani „Tri lista duvana” koja se nalazila preko puta Skupštine, a prva sijalica je zasijala na mestu gde se sada nalazi zgrada „Elektrodistribucije” u Masarikovoj ulici. Tu je bila kafana „Hamburg”.

Za mesta gde se jelo, pilo, odmaralo, provodilo… ima dosta naziva. Među njima su i mehana, gostionica, saraj, bircuz, hotel, krčma, restoran, birtija, lokal… i svi se u osnovi između sebe razlikuju. U kafanama se jelo i pilo, a u mehanama i noćilo. Mogle su da imaju do pet ležajeva.

– Nekada se kod nas upotrebljavala reč gostionica, a ne hotel. I dan-danas postoji fotografija sa natpisom „Gostionica srbska kruna”. Nalazila se na mestu gde je Gradska biblioteka. Prvi hotel je bio „Kod jelena” na mestu gde je sada zgrada Narodne banke. Započet je 1843. godine i tada je Miloš prvi put kraj gradilišta načinio i vešala da oni koji grade nešto ne pobrkaju  i da znaju zna šta ih čeka ako pogreše – objašnjava Golubović.

Mnogi misle da je prva beogradska kafana „Znak pitanja”, ali nije. Prva je bila u Zemunu i zvala se „Beli medved”.

– U tom „Belom medvedu” je Eugen Savojski 1717. godine imao svoj štab. Taj objekat i danas postoji. Jedna od najvažnijih beogradskih kafana je „Dardaneli”. Iz nje polaze svi beogradski boemi. Kada je 1901. srušena, ti boemi su se „selili” u „Veliku Srbiju”, gde je sada hotel „Moskva”, a onda u pozorišnu kafanu preko puta Narodnog pozorišta – objašnjava Golubović.

Prva beogradska berza otvorena je u „Kasini”. Kafana „Sedam Švaba” nalazila se preko puta Srpskog lekarskog društva i 1865. godine je imala vodovod. Jedna od novinarskih kafana nalazila se pored „Politike” i zvala se „Dva pobratima”. Do kraja 19. veka u današnjoj Makedonskoj ulici od 40 kuća 22 su bile kafane. Lobanja mamuta pronađena je ispod Bajlonijeve pivare, gde su i dva bunara duboka po 300 metara.

U kafani „Crni konj” se 1876. godine u srpsku vojsku za rat sa Turcima upisao pukovnik Nikolaj Nikolajević Rajevski, ruski plemić koji je bio inspiracija Tolstoju za grofa Vronskog.

Toponim Zeleni venac nastao je zahvaljujući jednoj Nemici koja je u Beograd došla da pravi šešire. Umesto šešira, ona se obrela u kafanskim vodama. Otvorila je lokal i na tabli iznad njega ucrtala zelene listove u vencu. I tako postade Zeleni venac.

A da je Beogradu kafana suđena, a on suđen kafani pokazuju i podaci iz starog Rima gde se vidi da je i tada postojalo mesto okupljanja slično današnjoj kafani. Ta „institucija” se zvala pandokeona.