Drvna industrija treća po ostvarenom suficitu

Drvna industrija Srbije potencijal je domaće privrede i treća je industrija po ostvarenom suficitu u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Prošle godine njen suficit dosegao je gotovo 260 miliona dolara, a i proizvodnja u drvnoj industriji zabeležila je porast u poređenju sa 2017, o čemu svedoče i najnoviji podaci – izvoz nameštaja povećan je 12 odsto, dok je proizvodnja bila veća 6,3 procenta. Udeo industrije nameštaja u BDP-u Srbije sada iznosi 1,4 odsto, potvrdio je Miroslav Miletić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), dok je učešće u ukupnom izvozu 5,7 procenata.

– U 2018. vrednost izvoza proizvoda od drveta, osim nameštaja, iznosila je 340 miliona dolara, dok je izvoz nameštaja dostigao 247 miliona dolara. Ukupan izvoz svih proizvoda od drveta bio je 587 miliona dolara, što je više u odnosu na prethodnu godinu 85 miliona dolara – poručio je Miletić i podsetio na probleme koji i dalje tište ovu granu privrede. To su nedostatak kvalifikovane radne snage, nedovoljna edukacija stručnog kadra, ali i nedovoljna količina sirovina za proizvodnju.

– To je interesantan podatak imajući u vidu sve resurse kojima država raspolaže, posebno zbog činjenice da su prerađivački kapaciteti u ovoj industriji dva do tri puta veći nego što su iskoristivi. I pored toga Srbija je lider u izvozu i proizvodnji nameštaja od pločastih materijala – dodao je Miletić, i podsetio da u drvnoj industriji postoje potencijali za razvoj preduzetništva, posebno ako se zna da u ovoj oblasti radi oko 2.200 privrednih društava, od kojih je 1.800 mikro i preduzetnika sa stabilnom strukturom (zapošljavaju 42.000 radnika).

Kao i prethodne, i ove godine Razvojna agencija Srbije (RAS) pruža finansijsku podršku mikro, malim i srednjim preduzećima u ovoj industriji, pa su tako nedavno objavljena dva javna poziva – program podrške sektorima prerađivačke industrije i individualnog učešća na međunarodnim sajmovima.

– Prvi obuhvata i drvnu industriju. Predviđa finansiranje 40 odsto operativnih troškova aktivnosti koje se odnose na uvođenje standarda, unapređenje procesa proizvodnje, sertifikaciju... Drugi program podržava sve firme koje se bave preradom i proizvodnjom i žele da individualno učestvuju na sajmu – podsetio je Miloš Đekić iz RAS-a, i najavio da će u prvoj polovini maja biti raspisan projekat koji se odnosi na mikro, mala i srednja preduzeća koja žele da uđu u lanac dobavljača multinacionalnih kompanija, čiji je budžet 450 miliona dinara, a svako preduzeće pojedinačno može dobiti do 23 miliona dinara. – Finansiraju se oprema, mašine, konsultantske usluge i ostalo što može da doprinese boljem poslovanju preduzeća – dodao je Đekić. Prema podacima Privredne komore Srbije, najveći izvoznik nameštaja u prethodnoj godini bila je kompanija „Forma ideale”, koja je imala učešće od 21 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza nameštaja. Ova kompanija ima godišnji kapacitet od 2,5 miliona paketa nameštaja, dok se 80 odsto plasira kroz izvoz.