Učitelji i domari uče da štede energiju

Užice – Hoćemo jeftinu i dostupnu energiju, a ne trošimo je racionalno. Podaci koje navodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kažu da se u Srbiji troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, s tim što 40 odsto te potrošnje odlazi na grejanje, električnu energiju i snabdevanje toplom vodom stambenih i javnih zgrada, među kojima su škole i obdaništa. Razlozi za tako veliku potrošnju su neodgovarajuća toplotna izolacija, zastareli sistemi grejanja, hlađenja i pripreme tople vode, ali i gubici energije prouzrokovani neodgovarajućim održavanjem i upravljanjem.

Zato GIZ kod nas već četvrtu godinu sprovodi projekat energetske efikasnosti javnih zgrada (s fokusom na 6.500 škola i vrtića). Njihovo iskustvo je da u više od 16.000 naših javnih zgrada, među kojima su i škole i obdaništa, postoje veliki potencijali za uštedu energije. Ne samo kroz rekonstrukciju objekata, nego i primenu znanja o odgovarajućim načinima održavanja energetski efikasnih sistema.

Primeri razvijenih država ukazuju da u školskim i predškolskim ustanovama važnu ulogu u postizanju energetske efikasnosti ima i sticanje novih navika domara, direktora, nastavnika, svih zaposlenih, pa i dece. Stoga je u projekat GIZ-a uvedena serija takvih obuka, koje ovog proleća organizuje Privredna komora Srbije uz podršku resornih ministarstava, Stalne konferencije gradova i lokalnih samouprava. Održavaju se u desetak gradova i opština Srbije, a nedavno je jedna takva bila u Priboju. Ova i još dve opštine Zlatiborskog okruga, Užice i Bajina Bašta, već su, primenjujući projekat, ostvarile napredak u racionalnoj upotrebi energije.

Cilj obuka o domaćinskom korišćenju energije je da se unaprede znanja i sposobnosti, ali i promene navike zaposlenih u obrazovanju. Prvi su ih prošli domari škola i vrtića, a sada su za direktore i nastavnike počele edukacije iz ove oblasti.

– Ideja je da će, ukoliko su informisani i prate dostignuća važna za uspešno funkcionisanje škole, direktori brže i lakše omogućiti da inovativni pristupi budu primenjeni u školi kojom rukovode. Nastavnici su u prilici da, po povratku sa obuke, omoguće širenje znanja i razvijanje energetski efikasnih navika kod zaposlenih u kolektivu – navode o tome u GIZ-u, dodajući da su takve obuke već održane u Nišu, Kraljevu, Pančevu, Beogradu, Apatinu, Novom Pazaru, Priboju i Kragujevcu.

Da bi se direktorima i nastavnicima pružilo što više primenjivih ideja za racionalno korišćenje i uštedu energije, u program obuke uključena su i konkretna uputstva: od toga kako se pravilno provetrava učionica do podataka koliko se može uštedeti ako se na kraju dana isključe svi izvori energije, kao što su osvetljenje i kompjuteri.

U GIZ-u dodaju da su u okviru ovog projekta napravljene Nacionalna tipologija škola i Nacionalna tipologija vrtića. U prvoj su, recimo, izneti podaci do kojih je došao tim Beogradskog univerziteta nakon prikupljanja i analize podataka za nekoliko hiljada škola u Srbiji: to je presek stvarnog stanja njihove starosti, načina gradnje, veličine, površine, stolarije, izolacije, kao i ukazivanje na mere koje treba preduzeti da se energija racionalno troši. Time je stvorena dobra osnova za lakše odlučivanje o tome koje škole, kada i kako treba renovirati.