Kako dalje u Srbiji

Proleće je u Srbiji, ali još nije stiglo srpsko proleće – sreće, slobode, demokratije, pravne sigurnosti, ekonomske stabilnosti i izobilja: mnogo je nezadovoljnih građana na ulicama, ali i van njih; parlamentarni život je dobrano okrnjenog legitimiteta; vladavina prava je skrajnuta pred ličnom i partijskom; Ustav se selektivno čita i poštuje; previše je medijskog i drugog nasilja; pitanje Kosova nije rešeno... A mogući sledeći potezi bi bili:

– Nastaviti nenasilne ali odlučne, redovne i masovne građanske proteste, sa istim ili većim intenzitetom – bez bilo kakve vulgarnosti i primitivizma u govoru i ponašanju – praćene profilisanim i brojčano odmerenim političkim zahtevima.

– Hitno početi, prvo izvan državnih struktura, a onda i uz saradnju s njima, korenite promene izbornog sistema (praćene ažuriranjem biračkih spiskova), uz aktivno međunarodno stručno učešće.

– Javno medijski odmah zakazati i uživo prenositi otvoreni razgovor delegacije sastavljene od istaknutih akademika, u javnosti cenjenih, nepolitizovanih univerzitetskih profesora, odnosno drugih nezavisnih intelektualaca, viđenijih omladinskih aktivista i nekompromitovanih predstavnika Crkve sa Aleksandrom Vučićem, s jedne strane – radi preciznog razjašnjenja njegovih krucijalnih stavova i ideja u pogledu budućnosti Srbije (sa ili bez njegovog vođstva), a s druge – s ciljem iznošenja argumentovanih kritika na njegovo javno delanje i ponašanje.

– Prikupiti ustavno neophodan broj potpisa građana (bar 100.000) za raspisivanje referenduma (član 108. Ustava) s pitanjem: „Da li podržavate ili odbijate plan predsednika republike o razgraničenju Srbije s Kosovom?”

– Većinski odgovor „ne” na jednom takvom održanom referendumu proizvodi, po redovnom toku stvari, kao rezultat Vučićevog apsolutnog neuspeha – njegovu ostavku; uostalom, on je nedavno izjavio da u tom pogledu ima podršku tek 20 odsto građana. A u slučaju većinski pozitivnog narodnog odgovara, i autor (i njegov plan) zadobija(ju) naknadni ustavni legitimitet – jer konstitucionalitet ab initio nema i nije ga ni mogao imati! – za eventualne dalje pregovore sa kosovskim Albancima. No, ako ti pregovori ipak ne budu nastavljeni, moralna i politička dužnost predsednika je da se povuče, pošto bi tada cela njegova dosadašnja politika u vezi s Kosovom pretrpela potpuni krah.

– Formiranje „vlade u senci” sastavljene od predstavnika ortodoksne opozicije – javno izabranih na jednom širem građanskom protestu – nezavisnih eksperata i nevladinih, odnosno strukovnih ili/i studentskih predstavnika, radi pregovora sa državnom vladom o urgentnom raspisivanju izbora za Ustavotvornu skupštinu.

– Raspisivanje tih izbora i njihovo održavanje pod strogim i objektivnim zapadno-istočnim međunarodnim nadzorom.

– Donošenje, od strane Ustavotvorne skupštine, apsolutno novog, drugačijeg ustava Srbije: realno pozicioniranje KiM, pojačano obezbeđenje nealbanskog stanovništva i srpskih svetinja na toj teritoriji; obogaćivanje palete i zaštite ljudskih prava i sloboda, naročito medijskih; ustavni osnov za lustraciju dokazanih kršilaca ljudskih prava, uz pojačanu odgovornost javnih fukcionera; dosledno razgraničenje, ravnoteža i kontrola osnovnih poluga vlasti; zajemčena i operacionalizovana puna nezavisnost sudstva; predsednik republike se ubuduće bira u parlamentu; uspostavljanje tzv. racionalizovanog parlamentarizma; promena načina izbora sudija Ustavnog suda; striktna civilna kontrola vojske i policije; veća ustavna pažnja posvećena nezavisnim javnim agencijama i nevladinom sektoru; regionalizam – i drugo.

Prof. dr

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista