Oči u oči sa kojotom

Grad u kome živim zovemo Toronto. Toronto ima svoj rečnik, svoj ferisvil, svoj karusel reči.

Kada se reči zavrti, one se pretvore u slike kaleidoskopa. Od nekih nastanu priče. U ovoj sam šest sati mlađi:

SIX HOUERS YOUNGER - ŠEST SATI MLAĐI

Dok je na sunčanom satu podne tamo gde sam rođen, neko drugo sunce se tek umiva u jezeru Ontario. I dok tamo već rođen, ovde će se na taj događaj čekati još šest sati. Kad bih mogao da sačuvam te dnevne vremenske razlike mladosti, sakupila bi se sedmica za mesec dana da nije matematičke paradigme, bar kada je takva mladost u pitanju: ona ne može da se sabira niti da raste kad je već izrasla.

Ipak sam, bar u jednom danu, mlađi za tu neku vremensku razliku. To je dovoljno. Što se mene tiče i Toronta.

HAIR- KOSA

Kako možeš da me gledaš ovakvu: kosa užasno narasla, koren kose pobeleo od muke, krajevi iskrzani. Ima li dva meseca da sam je farbala?

Odvezoh je do frizera: Japanac, feminiziran, kosa svezana u rep, ljubazan kao da dočekuje goste za slavu.

Da svratimo u povratku do Itonsa. Samo da pogledam neke cipele. Izađosmo iz Beja sa novom haljinom. Jesam li ti lepa, reče. Vodim te na večeru. Zaslužio si.

WIRE IN THE EAR - ŽICA U UHU

Ide mi u susret neko iz čijih ušiju proviruju žice. Priča sam sa sobom. Trgnem se, pomislim: obraća se meni. Nekad bismo takve, (doduše tada nisu bile u modi žice u ušima), samo ispratili pogledom punim prigodnih epiteta stanja duše.

Šetam se sa Markonijem (moj nom de plume - za ostale nevidljiv) i ne progovaram ni reč.

Da odeš do doktora Janofskog, predloži. Poslušah ga.

Doktor me umiri rečima: Pričanje sa samim sobom deluje blagotvorno.

Ponovo šetam sa Markonijem. On ćuti jer od mene ne može da progovori. Do članaka je u bujici mojih reči. Gledam ga kako u njoj gaca klimajući glavom u nekom ritmu. Kao neko kome iz ušiju vire žice. Tako izgleda.

THE COYOTE - KOJOT

Silazim u Glen Stjuard jarugu. Prvo dugim drvenim stepeništem pa strmom stazom kroz tek prolistalu, mladu hrastovu šumicu. Po rubovima posađene siluete kuća. Iza oborenog debla vidim životinju. Ona je sada na stazi. Čeka me.

Kojot? (na tabli je bilo upozorenje: ponekad zaluta)

Oči u oči. Tête-à-tête.

Kažu da se kojot ne oseća nimalo prijatno (to iznad svega mrzi) kad mu neko okrene leđa.

Ili beži od njega. Kad neko po njemu baca drvlje i kamenje. Uostalom, takvo ponašanje niko ne voli. Tada u njemu proradi životinjski nagon. Onaj kojotski. Možda ga zbunim. Uplašim.

Zato skidam, mašem jaknom visoko iznad glave, (tako piše da treba raditi).

Ako psujem neće razumeti.

Da pređeš u vegane brate, dovikujem. Skakućem s noge na nogu. I dalje me samo gleda.  Iznenada se pojavljuje žena sa kaišem u ruci. Vezuje životinju i mazi je po leđima. Jakna mi je još u vazduhu.

Žena prolazi pored mene: Haj. Baš je topao dan, zar ne?

U očima psa čitam: Brate, ne znam baš kako bi se kojot osećao.

Ali to je za mene, kao psa sa pedigreom, bilo sasvim, sasvim OK.

CHESS - ŠAH

Odvikavam se od popodnevne dremke. Igram šah sa samim sobom. Ako izgubim, idem da spavam.

U prednosti sam jer znam poteze obe strane. Sve je u mojim rukama. Mat!

DREAM - SAN

Zapadoh u trećem satu sna u grdne nevolje i košmare. Ne znam kako bi se sve završilo da nisam čuo umilni glas: prestani već jednom da jaučeš.

Probudih se čio. Ne zapamtih ni jedno ni drugo.

Dobro je kad imaš nekoga uz sebe, bar u tom iz trećem satu sna.

SMOKE ALARM - POŽARNI ALARM

Probudi me neki zvuk, ali nisam ljut. Odem u predsoblje, stanem na stolicu i opalim mu čvrgu.

Pištanje prestane i ponovo zaspim. Mislim, trebalo bi da kupim baterije za alarm.

Ali zaboravih. To se ponavlja iz noći u noć.  Pištanje i čvrga.

Žena me pita zašto ustajem noću. Zbog baterija, kažem. Nisi ti čitav. I nisam.

PIRATE - PIRAT

Deko, zašto nosiš maramu kad spavaš?  Da ne pokvarim frizuru, kažem. Deko, deko, nena ima pravo: baš si ti postao zaboravan. Znaš da nemaš kosu. Možda je bolje da budeš pirat. Dobra ideja. Giv me a fajv.

PET- KUĆNI LjUBIMAC

Toma je pozvao samo mene: Ona je tebe volela, dođi da je ispratimo. I ispratismo je na Havelberg pet groblju. Domaću macu - Miacis Minus Jedan. Toma ju je tako zvao a maca nije imala ništa protiv- ime je zvučalo kao mačka sa podugačkim pedigreom iz zemlje Sedamnaest Rimskih Imperatora.

Možda nije trebalo da je, iz života na ulici, ponesem sa sobom. Tamo se slobodno igrala.

Možda je sanjala mačore i tuce mačića oko sebe. Možda je ovo samo jedan od onih njenih tri života vezanih za kuću. Lepo smo se družili.  Zato sam tužan brate.

HEDGEHOG - NAMĆOR

Sviraš gitaru? Ne. Zašto?

Nisam više mlad. Ali i stariji sviraju. Nisam ni star. Segovija je svirao u svojim osamdesetim.  Čekaću dok dođem u te godine.

Ti mene zavitlavaš.

Da.

Zašto?

Zato što si nervozan.

Dobro. Neću biti nervozan ako prestaneš sa zavitlavanjem. Neću se ni ja nervirati ako više nema pitanja. Onda, čekamo da napuniš osamdeset.

Čekamo.

Miodrag Topić - Toronto