Borba protiv siromaštva u Kini

Tokom novembra 2015. kineska vlada donela je Odluku o borbi protiv ekstremnog siromaštva, kojom je precizirano da će do 2020. godine ono biti u potpunosti iskorenjeno, te da će Kina postati umereno progresivno društvo. Poslednjih nedelja ova kampanja dobija sve veći zamah, sa posetama predsednika Si Đinpinga ruralnim krajevima Kine, gde je ekstreman nivo siromaštva najprisutniji. S obzirom na to da se rok približava, prioritet dat ovoj borbi je bez premca. Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, napori za eliminisanje ekstremnog siromaštva u Kini neuporedivi su sa bilo kojim primerom u istoriji čovečanstva, po intenzitetu, sveobuhvatnosti i rezultatima.

Kineska vlada od 2015. definiše siromaštvo kao godišnju zaradu koja je niža od 427 dolara godišnje ili 1,16 dolara dnevno, u odnosu na definiciju Svetske banke, koja ovu granicu postavlja na 1,9 dolara dnevno ili na približno 700 dolara godišnje. Po prvoj definiciji, 1978. oko 250 miliona ljudi bilo je siromašno, a 2016. godine 43,35. Po drugoj, definiciji Svetske banke, 1981. oko 878 miliona ljudi nije moglo da priušti osnovne potrebe, a 2013. to nije mogao da učini 25,1 milion ljudi. Prema uputstvu objavljenom u avgustu 2018, oslobođenje od apsolutnog siromaštva podrazumeva pristup odeći, hrani, devet godina osnovnog obrazovanja, osnovne medicinske potrebe i elementarne stambene uslove.

San o eliminisanju siromaštva nije počeo sa sadašnjom političkom elitom. Datira od osnivanja Partije 1921, a u praksi od 1949. godine i revolucije kojom je Komunistička partija došla na vlast. Od samog početka, ispravljanje nepravde prema poljoprivrednicima i njihovo siromaštvo bili su na vrhu agende svake od kineskih vlasti. Ipak, zbog ekonomskih eksperimenata šezdesetih i sedamdesetih, situacija je postala alarmantna. Tokom 1958. Mao Cedung proglasio je „Veliki skok napred” i postavio cilj da se Engleska prestigne po proizvodnji livenog gvožđa po stanovniku, a da se na selu obrazuju narodne komune sa istovremenim i potpunim podruštvljenjem oruđa za rad i raspodelom proizvoda. Ove procese pratile su industrijalizacija i kolektivizacija. Ishod je bio takav da je doveo, ekonomski, do masovne gladi na selu i pomora, a politički do zahlađenja odnosa Kine sa SSSR-om, kada je veliki broj stručnjaka iz Sovjetskog Saveza na radu u Kini opozvan. Kada je na vlast došao Deng Sjaoping, objavljen je program modernizacije zemlje. Na selu su ukinute narodne komune, a zemlja je predata na korišćenje porodicama. Tržište poljoprivrednih proizvoda ponovo se pojavilo.

Od 1978. do 2017. oko 740 miliona ljudi iz ruralnih krajeva oslobođeno je siromaštva. U 2017, po kriterijumima vlade, oko 13 miliona ljudi oslobođeno je ekstremnog siromaštva, čime je procenat snižen na 3,1, u poređenju sa 4,5 odsto prethodne godine. Koje se mere preduzimaju kako bi se postigao cilj koji nijedna zemlja do sada nije postigla, a kome se bliži Kina, čije rezultate nijedna relevantna međunarodna institucija i organizacija ne spore? Naglasak će biti stavljen na razvitak turizma u ruralnim krajevima, kako bi ljudi koji tamo žive mogli da dođu do posla. Ljudi koji žive u zagađenim krajevima, gde se često događaju zemljotresi ili odroni, biće raseljeni. Deca će dobiti osnovno obrazovanje. Vlada će prilagoditi zdravstveni sistem, jer su medicinski troškovi vrlo često uzrok pada porodica u siromaštvo. Određeni slojevi društva dobiće pravo na socijalnu pomoć. Poljoprivredno zemljište promeniće namenu i biće pošumljeno, čime će se poboljšati ekološka situacija. Razvojem javnih usluga i ulaganjem u infrastrukturu, uslovi života u ovim krajevima bitno će se promeniti nabolje. Drugim rečima, ove mere su socioekonomskog karaktera i sprovode se postepeno. Kineski zvaničnici procenjuju da će početkom naredne godine samo šest miliona ljudi živeti u uslovima teškog siromaštva. Taj rezultat bio bi i bolji i ranije postignut da ne postoji problem sa korupcijom na lokalnim nivou. Naime, više od pet hiljada kadrova kažnjeno je zbog korupcije samo u prvih šest meseci 2017. godine.

U poslednjih nekoliko godina naročito, ubrzana je modernizacija i rekonstrukcija komunikacione infrastrukture u nerazvijenim područjima. Vlada je 2013. objavila svoju strategiju i plan implementacije „Širokopojasne Kine”. Do kraja 2015. godine sva administrativna sela imala su telefonski pristup, a gradovi i opštine širokopojasni internet pristup. Intenzivirana je zaštita voda. Obezbeđena je sigurna voda za piće za 115 miliona stanovnika ugroženih oblasti, a od prošlogodišnjeg budžeta za ovu namenu 84 odsto potrošeno je za razvoj vodovodne mreže. Elektroenergetska mreža gotovo je u potpunosti rekonstruisana. Putna infrastruktura takođe je znatno napredovala, sa planom daljeg poboljšanja. Eliminisanje siromaštva deo je i ukupnih napora na ujednačavanju razvoja zapada i istoka zemlje. Između 70 i 80 odsto populacije živi na istoku, u priobalnim gradovima i metropolama. Ovim se pruža šansa građanima na zapadu zemlje da osete makar deo blagostanja koje uveliko uživaju njihovi sunarodnici u bogatom delu zemlje.

Sociolog,
Šouguang-Vejfang, Kina

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista