Uspomene sa radne akcije

Na aprilskom susretu beogradskih brigadira u Domu omladine osvežene su uspomene sa radnih akcija.

Moja, Čukaričko-rakovička, i još pet brigada, gradile su 1960. godine blizu Požege put Preljina – Čačak – Titovo Užice. Ovih dana Srbija oglašava izgradnju auto-puta na toj relaciji. Rušeći krampovima kamenito brdo pevali smo „Ide, nastupa, ne boji se rada, ’Miloš Mamić’, najbolja brigada”. Pre odlaska, neko iz institucija za maloletničku delinkvenciju predložio je da se pokuša na radnoj akciji prevaspitanje najgorih mladih delinkvenata, kod kojih poznate dozvoljene metode i popravni domovi nisu dali rezultate. Odabrano je osam mladića i dve devojke.

Kao član štaba brigade, upoznat sam sa njihovim dosijeima. Nekoliko nedelja išao sam na posebnu obuku o postupcima, razgovorima, brigadirskim merama... Posebno mi je skrenuta pažnja na odmerenost u razgovoru s njihovim roditeljima, među kojima je bilo veoma uticajnih. Od deset brigadira, jedan je bio najčuveniji kradljivac kola u Beogradu. Krao je, iz zadovoljstva, samo dobro čuvana kola iz garaža ambasada ili državnih funkcionera, npr. „mercedes” Petra Stambolića. Zvali su ga Žika Kolokradica. Ostali su bili krupniji ili sitniji kradljivci, izbačeni iz škola. Srećom, kod nas tada droge još nije bilo. Šestog dana radne akcije, zbog lošeg uticaja na ostale brigadire, četvoricu akcijaša smo vratili za Beograd. Žika se posle akcije oženio, dobio dvoje dece i nastavio čestito da živi.

Među akcijašima su bile i dve sestre bliznakinje iz Žarkova, prave lepotice. Uporno su odbijale da obuku šortseve brigadirske uniforme. Radile su u neprikladnim seljačkim suknjama. Kada su im roditelji došli u posetu, požalio sam se da su im ćerke previše stidljive, bez razloga, jer su najlepše u brigadi, posle čega im je majka preda mnom naredila: „Oblačite šortseve”. Posle svog iskustva, uveravao sam roditelje koji su se dvoumili da li da dozvole deci odlazak na radnu akciju da nigde na svetu za mesec dana ne može da se nauči toliko toga potrebnog u životu kao na radnoj akciji. Naravno, i ovde važi ona Jevrejska: Ako ne želiš da budeš dobar, zasigurno ćeš biti loš.

Tokom svog četrdesetogodišnjeg raznovrsnog radnog staža upoznao sam u Beogradu nekoliko stotina uspešnih rukovodilaca na različitim poslovima, većina njih su bili akcijaši.

Špiro Solomun