Politika diže zidove među muzičarima

Najava koncerta Rodžera Votersa u Tel Avivu bila je samo prvoaprilska šala na tviter nalogu jednog izraelskog ministarstva koju su odmah razumeli svi koji prate politički angažman britanskog muzičara. Nekadašnji basista i pevač „Pink Flojda”, sada samostalni umetnik, žestoki je kritičar Izraela i poznat po tome što javno proziva kolege koji tamo nastupaju. Ovaj tvit nije ga nasmejao nego razbesneo, ali mu je još teže palo kada je nekoliko dana kasnije objavljeno da će finale Evrovizije u Tel Avivu uveličati Madona. U autorskom tekstu za „Gardijan” napisao je da će taj nastup biti „unosna tezga kojom se normalizuju okupacija, aparthejd, etničko čišćenje, ubijanje nenaoružanih demonstranata i druge grozne stvari”.

Jedan od osnivača slavnog benda napisao je 1979. „Zid” kao metaforu lične izolovanosti, da bi poslednjih godina sve više politizovao ovaj album, najviše za kritiku zemlje koja diže prave zidove prema Palestincima. Zbog toga često dobija etiketu antisemite, što je, kako kaže, pokušaj diskreditovanja svakog ko ukaže na izraelske zločine.

Evrosong, u kom je politika nepoželjna, ali se uvek nekako umeša, održaće se sredinom maja u Tel Avivu i pored žestoke kampanje boraca za ljudska prava da se izmesti u drugu zemlju.

Voters spada u javne ličnosti koje glasno iznose političke stavove, zbog čega često upada u sukobe. U februaru je kritikovao humanitarni koncert za pomoć narodu Venecuele, tvrdeći da je reč o politizaciji  humanitarne pomoći i da glavni organizator koncerta, britanski milijarder Ričard Brenson, podržava SAD u nameri da preuzmu Venecuelu. Muzičare, mahom zvezde španskog govornog područja, pitao je da li zaista žele da se Venecuela pretvori u novi Irak ili Siriju.

Kad je reč o Izraelu, Voters je najpoznatije javno lice organizacije BDS koja se zalaže za sankcije protiv Izraela i bojkot njegove kulture, kompanija i institucija. Mnogi mu zameraju da je u toj strasti slep za mnoge despotske režime i diktature. Kada su ga prošlog leta pitali da li je teško doneo odluku da nastupi u Moskvi i Sankt Peterburgu, budući da stalno odvraća muzičare od Izraela, dok je Rusija svojevoljno pripojila Krim, odgovorio je da nije i da je iz štampe razumeo da Rusija „ima sva prava na Sevastopolj”.

Početkom godine, Voters (73) je sa grupom britanskih umetnika (Vivijen Vestvud, Piter Gabrijel, Majk Li...) pozvao Bi-Bi-Si da ne prenosi Evroviziju, ali su ovi odbili navodeći da to nije politički događaj i da propagira prijateljstvo, toleranciju i različitost. Protivnici tvrde suprotno – da Izrael koristi ovaj događaj da se prikaže u pozitivnom svetlu, skrećući pažnju sa zločina prema Palestincima.

Voters prilično agresivno ubeđuje kolege da ne nastupaju u Izraelu, a njihovo pravdanje da time prave kulturne mostove odbacuje kao koještariju. Kampanja je dala rezultat kada su prošle godine koncerte otkazale Lana del Rej i Lord. Grupa „Rejdiohed” i Nik Kejv usprotivili su se ovakvim pritiscima koje smatraju „cenzurom” umetnika.

Vođa „Rejdioheda” Tom Jork odgovorio je da nastup u nekoj zemlji ne znači podršku njenoj vladi, pa tako oni i dalje imaju koncerte širom Amerike iako nimalo ne odobravaju Trampovu politiku.

Podstrekivanje na bojkot i podrška BDS vuku određene rizike. Sud u Jerusalimu je prošle jeseni prvi put upotrebio zakon protiv bojkota Izraela da kazni dvojicu aktivista sa Novog Zelanda koji su nagovorili svoju zemljakinju Lord da otkaže nastup u Tel Avivu. Moraće da plate oko 13.000 dolara na ime obeštećenja za trojicu izraelskih tinejdžera koji su bili kupili karte.

Muzičari koji podržavaju bojkot, osim honorara izgubljenog u Izraelu rizikuju da ostanu i bez drugih nastupa. U Nemačkoj, koja je zbog nacističke prošlosti posebno osetljiva i tretira BDS kao antisemitski pokret, otkazano je učešće škotskim reperima „Jang faders” na jednom festivalu. Organizatori su ih na kraju ponovo pozvali nakon što je glavna zvezda Lori Anderson zapretila da neće pevati na festivalu koji traži od umetnika da promene uverenja, ali Škoti ipak nisu hteli da nastupe.

BDS se pravda da nije protiv jevrejskog naroda nego protiv politike Izraela i ističu da imaju Jevreje među pristalicama. Glumica Natali Portman nije ih javno podržala, ali je prošle godine posle izraelskog nasilja nad demonstrantima u Gazi odbila da dođe u rodni Jerusalim da primi jednu nagradu.

Madona još nije odgovorila na Votersov apel. Kraljica popa je davno prigrlila kabalu, jevrejsku mističnu tradiciju, mada je u medijima govorila da nije Jevrejka i da oseća povezanost sa svim religijama. U Izraelu je nastupala 1993, 2009. i 2012. ali nijednom posle 2014. kada je Izrael tokom leta skoro dva meseca vršio napade na pojas Gaze. Pevačica je tada pozvala na primirje rekavši da „niko nema prava da ubija nevinu decu Gaze”.

Dolazak zvezde ovog kalibra, svakako veliki uspeh za organizatore, omogućio je kanadski jevrejin Silvan Adams čiji je otac, magnat nekretnina Marsel Adams finansirao koncerte Eltona Džona, Džastina Bibera i Leonarda Koena u Izraelu. Za Madonu je navodno platio 1,35 miliona dolara.