Četiri oltara vračarskog hrama

Malo je toga u priči o Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru što je obično i svakidašnje. Istoriju gradnje vračarske svetinje tako često prosecaju epiteti veliko i najveće, kao što je velik i najveći i svetitelj kojem je posvećen – Sveti Sava. Od osvećenja temelja, 10. maja 1939. godine, kada je u jednoj od tada najvećih beogradskih litija išlo 28 arhijereja i 860 sveštenika i sveštenomonaha, do današnjeg dana, kada se u hramu postavlja impozantni mozaik, jedan od najvećih na svetu, kojim će biti pokriveno najmanje 15.000 kvadratnih metara unutrašnjosti crkve.

(Foto Beta)

Ali, put do jednog od simbola Beograda, do prepoznatljive kupole hrama s krstom visokim 12 metara, trajao je 26 godina – upravo toliko patrijarh srpski German nije odustajao od vračarskog hrama i od njegovih pre Drugog svetskog rata podignutih temelja i zidova. Imao je u tome punu podršku srpskih arhijereja, članova Svetog arhijerejskog Sabora i Sinoda, koji su zajedno s njim pisali, apelovali, tražili, predlagali... I tako 88 puta: toliko je bilo razgovora, molbi, obraćanja pre nego što je 1984. godine konačno odobren nastavak gradnje.

Vikarni episkop Danilo svojevremeno je 1981. govorio da Beograd neće biti dovršen grad dok hram ne bude izgrađen, kao što bi nedovršen bio i Rim bez kupole bazilike Svetog Petra ili Pariz bez tornjeva Bogorodičine crkve. Vikarni episkop remezijanski Stefan, s kojim za „Politiku” razgovaramo o radovima na Hramu Svetog Save, kaže da je uveren u onu svetogorsku, hilandarsku misao da će srpskom narodu biti bolje kad se obnovi u požaru teško postradali Hilandar i završi gradnja Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru, koja traje, evo već 80 godina.

– Graditeljska obnova Hilandara privodi se kraju, a i mi za godinu-dve završavamo hram. Imamo razlog da budemo optimisti, da verujemo u vaskrsenje nas i naše duše jer Hristovo vaskrsenje je dokazano. A mi treba da dokažemo da i mi ovde na zemlji vaskrsavamo, da verujemo u život večni, u dobro, u pomoć bližnjem i sigurno onda imamo razlog da pozivamo ljude i nudimo hram kao nešto što je Božje čudo – kaže vladika Stefan.

I potvrđuje konstataciju s početka teksta: u unutrašnjem uređenju hrama sve je posebno i specijalno.

– Od svega što smo učili iz istorije umetnosti malo šta se može primeniti na ovako veliki hram, jer takvih nema puno u svetu. I onda je sve rizik. Da li će lik svetitelja biti mali, da li će moći da se vidi tekst u kupoli... – navodi vladika Stefan.

U trenutku našeg razgovora, centralni deo hrama sav je u skelama: postavlja se mozaik koji bi, prema rečima našeg sagovornika, trebalo da bude gotov do kraja godine. Očekuje se da bi svi radovi trebalo da budu gotovi 2020. godine, kada će, na stogodišnjicu obnovljenja Pećke patrijaršije, biti i osvećenje hrama.

– Veliki značaj za unutrašnje uređenje hrama ima poseta Vladimira Putina, sadašnjeg predsednika Ruske Federacije, 2012. godine. On je tada pitao našeg patrijarha kako ćemo završiti radove. Patrijarh Irinej je rekao da se uzdamo „u silu Božju, u naše snage i pomalo i u vas”. Putin je rekao: biće pomoći – „Budet”. Zahvaljujući ruskoj pomoći, mogli smo da prelomimo da se radi mozaik, i to najkvalitetniji. Freske ne mogu da ostanu večne, izgubila se ta tehnika, one propadaju. Ovo je nešto što je drugačije, kažu da je večno. Trenutno više od 200 mozaičara u Moskvi radi na tome. Mi tu snagu, toliko ljudi, nemamo – kaže vladika Stefan.

Dodaje da velika pomoć stiže i od Vlade Srbije, koja je ove godine opredelila 10 miliona evra za završetak unutrašnjeg uređenja hrama, a očekuje se da će do kraja godine biti uplaćeno još toliko. Mozaik koji rade Rusi, tako što prirodne boje i zlato peku u staklu, zahteva i posebno osvetljenje, koje će biti postavljeno po završetku radova i tek onda će, kako ističe naš sagovornik, mozaik dobiti pun sjaj. Vladika Stefan iznosi nam i druge neobične podatke vezane za vračarsku svetinju: hram ima 195 prostorija, računajući i prolaze i hodnike, postoje u njemu tri lifta od kojih dva vode do pod kupolu, a imaće najmanje četiri oltara: jedan u kripti i tri u centralnom delu.

– Centralni oltar biće posvećen Svetom Savi, levo će biti oltar Emila i Stratonika, beogradskih mučenika, a desno Stefana Lazarevića, kao nekog ko je vezan za Beograd jer je od njega načinio prestonicu– ističe vladika Stefan.

Vidikovac na kupoli

Hram Svetog Save najposećeniji je objekat u Beogradu. Turističke agencije veoma su zainteresovane da posetioce vode i na terasu na kupoli, s koje se pruža predivan pogled na prestonicu. Vladika Stefan kaže da se razmišlja kako da se izađe u susret brojnim turistima koji žele da vide beogradsku svetinju, a da to ne naruši potrebe verujućih ljudi koji dolaze u hram.

– Planiramo da otvorimo kupolu za posetioce. Od mesta do kojeg se stiže liftom, pod samom kupolom, ima još stotinak stepenika do terase. Prolazi se dugačkim hodnicima koje planiramo da oslikamo scenama iz života Svetog Save, a s druge strane biće svi Nemanjići sa svojim zadužbinama u rukama – kaže vladika remezijanski Stefan.