Kako snimiti jecaj

Bilo je potresno, dostojanstveno i odmereno. I bilo je vrhunski profesionalno. RTS je 23. aprila obeležio tužno sećanje na pogibiju 16 svojih radnika koji su se u kobni petak 1999. našli u masteru i izgubili živote pod bombom koja je precizno pogodila „srce” televizije.

Premijerno je prikazan odličan dokumentarni film „Hronika najavljene smrti” Svetlane Janićijević, u kojoj su govorili neki od onih koji su te noći izgubili najmilije. Svi oni su kroz emotivnu priču dali portret bola, a čuli smo i za odgovor Milana Joksimovića na molbu supruge da te noći ne ide na posao: „Onda će umesto mene neko drugi poginuti.”

Tog 23. aprila u televiziji je bilo između 100 i 150 radnika. Zašto i po čijem naređenju? To je pitanje koje je prvi put javno izgovoreno pred porodicama poginulih, pred ruševinama u Aberdarevoj i pred javnošću. Potom je prikazana odlično osmišljena i realizovana „Tišina u Aberdarevoj”. Uzzapaljene baklje u ruševinama, čuli smo sjajne recitacije Nebojše Milovanovića i Igora Đorđevića i novinare i spikere RTS-a koji su, zadržavajući suze, govorili o poginulim kolegama. Taj niz ljudi u crnom odao je svečano i emotivno poštu. Bili su tu: Dragan Vučelić, Vladimir Jelić, Ivona Pantelić, Sandra Perović, Aleksandar Stojanović, Rada Đurić, Tamara Grujić, Dragana Kosjerina, Milica Nedić,Milica Gacin, Branko Stanković, Kristina Radenković, Jovan Memedović, Vesna Radosavljević i Dušica Spasić. Čuli smo i da je tada u Dnevniku RTS-a  vest o pogibiji zaposlenih objavljena u 20.tom  minutu.

Nepravda je što je na odjavnoj špici pisalo: „Proizvodnja RTS”, umesto imena reditelja, scenografa, scenarista... Odličan je bio i muzički izbor u izvođenju Hora i Orkestra RTS-a i Hora ruske crkve u Beogradu, baletska numera uz Mocartov Rekvijem „Lakrimosa”, što je na latinskom jecaj...

Talentovani i iskusni dramaturg prof. Predrag Perišić i reditelj Predrag Velinović stvorili su veličanstveni TV film „O životu i smrti” i posvetu žrtvama RTS-a oslikali bojama života kroz formu omnibusa o ljudima sa snovima, planovima, budućnošću. Delikatno, u svakoj priči jedan od aktera pomene da je te noći dežuran na televiziji.

Majstor bojenja emocijama Predrag Perišić (autor „Maksimetra”, „Obraza uz obraz”, „Policajca s Petlovog brda”, „Nije lako s muškarcima”...) napravio je gotovo nemoguće: ko ne zna šta se te noći desilo, pomislio bi da je to samo dobar film o nadama, ljubavima, nesporazumima, životu koji se rađa... Za nas koji znamo bio je najpotresnija poslednja scena j: ulazak junaka tih priča kroz vrata televizije. Kroz koja više nikada neće izaći. U dobrom odabiru glumaca posebno su bili uverljivi Milutin Milošević, Nebojša Milovanović, Strahinja Blažić i Miodrag Krivokapić.