Razboj i mašta mogu svašta

Već pri upoznavanju sa Mirom Pavlović, mladom i odmerenom ženom iz Vršca, bilo nam je jasno da nismo pogrešili adresu i kuću, da pred sobom imamo jednu umetničku dušu.

Nedavno je imala i svoju prvu, izuzetno posećenu i medijski propraćenu, samostalnu izložbu.

- Ručno tkanje je veoma star zanat, ali izgleda da ponovo postaje moderan, s obzirom na sve više interesovanje ljudi za ovo umeće - s neskrivenim zadovoljstvom priča Mira. -Upravo ovih dana su me zvali iz Biroa za zapošljavanje s idejom da kod mene otvore radionicu, a da ja obučim ljude koji bi se bavili ovim poslom i na taj način zarađivali za život. Inače, ulaganje nije veliko, pa ipak, mnogima je potrebna pomoć države da počnu, ali važno je znati i da tkanje nije baš profitabilan posao.

„Izatkala“ svoju sudbinu

Iako o tkanju znalački priča kao da to oduvek radi, naša sagovornica priznaje da se za taj zanat opredelila slučajno. Mada...

(/slika2)- Imam utisak kao da me je sve navodilo na ovaj posao. Završila sam srednju ekonomsku školu i po zanimanju sam trgovac, ali se nisam baš našla u tom poslu. Naime, dugo sam prodavala slovenačku posteljinu od vune. Na njihovom katalogu je bio razboj. Bila sam gotovo opčinjena njime i poželela da i ja imam jedan takav i na njemu stvaram nešto slično robi koju sam prodavala - kaže Mira.

Rečeno - učinjeno. Uskoro je završila kurs tkanja u Beogradu, u okviru Mreže ženskih radionica.

- Kurs je trajao tri meseca, ali učenje na razboju se nikad ne završava, jer je širok dijapazon onoga što na njemu može da se stvori, svejedno da li je reč o ukrasnim ili upotrebnim stvarima. I odevni predmeti se prave tkanjem, pa posle kroje u suknje, prsluke, torbe, šalove...

Prirodni i materijali i boje

- Trenutno sam se opredelila za zavese, pa sam zato i nabavila i razboj većih dimenzija. Zavese pružaju mogućnost eksperimentisanja. Mogu da izatkam i draperije, ali i prozračne zavese ili one gušćeg tkanja. Interesantna tekstura se dobija i kad se jedan deo radi na razboju, a drugi ručno - objašnjava ova talentovana Vrščanka, koja inače koristi isključivo prirodne materijale kao što su lan, pamuk ili kudelja, da bi sve bilo ekološko, i prirodne boje.

Samo bojenje je proces koji podrazumeva i prikupljanje biljaka, kaže naša sagovornica. Te biljke posle kuva po pet-šest sati, pa u taj čaj potapa predivo.

(/slika3)- Na taj način mogu da „izvučem“ zlatnožutu, zelenu, čak crvenu i ljubičastu boju, koju odmah i fiksiram. Svaka ta boja je unikat, jer teško da mogu da je ponovim u istoj nijansi - kaže ova mlada tkalja.

Za to ekološko i originalno predivo naša sagovornica kaže da koristi i „supervoš“ tehniku (ma šta to značilo, jer nam nije objasnila detalje) koja omogućava da se pere kao obična vuna. Nismo ni pitali, valjda nešto mora i da ostane majstorska tajna.

Može li danas da se živi od ovoga starog zanata, od tkanja?

- Zaista uživam u ovome, pa mi i ideje lako dolaze od bojenja do dizajna. Najsporije i najsloženije u procesu tkanja zavesa je postavljanje osnove, a od osmišljavanja do realizacije mi je potrebno do deset dana, zavisi i od dimenzija zavesa. Tačnije, dok napravim ponudu, pa nabavim materijal, izatkam i obojim, prođe i po mesec, dva, pa zato nema ni prihoda u kontinuitetu, pošto sve radim sama - kaže Mira Pavlović, ali se ne žali. Na kraju smo čuli i da uglavnom radi po porudžbini i rado se priseća da je prve stvari, šalove, radila kao suvenir za inostranstvo.