Povratak u svet reklama

Da nije pristao da pomogne bratu od tetke koji je svojevremeno snimao jedan muzički spot, ko zna da li bi Vladimir Ilić danas sedeo iza filmske kamere i slikao Beograd nekim svojim bojama, kakvim ga gledamo u seriji „Pet”. Pristao je da pomogne bratu, a potom i stricu, producentu i organizatoru Sretenu Mijoviću. Donosio je kafe i gledao kako se radi na filmskom setu.

– Onda mi je jednog dana stric rekao da sam naučio da nosim kablove i da više ne dolazim. „Idi, upiši fakultet”, rekao mi je i ja sam ga poslušao. Vreme provedeno kod strica bilo je dovoljno da shvatim šta želim i izbor je pao na fotografiju. Nisam uspeo da upišem kameru iz prvog već tek iz trećeg puta, ali isplatilo se – priča direktor fotografije Vladimir Ilić, priznajući da ni jednog jedinog trenutka nije zažalio zbog odluke da krene u svet pokretnih slika.

Tri godine pre nego što je upisao Fakultet dramskih umetnosti, angažovan je da radi kao klaper, osoba koja označava početak snimanja scene, u filmu Srdana Golubovića „Apsolutnih sto”. Bila je to dobra škola za mladog Vladimira, koji je upravo tu upoznao Aleksandra Ilića, direktora fotografije, koji će mu kasnije postati mentor. S njim i Golubovićem kasnije će snimiti još dva filma – „Krugove” i „Klopku”.

– U međuvremenu, upisao sam fakultet i tokom studija sa starijim kolegama s režije i studentima glume, produkcije snimao studentske filmove. Tada smo još radili na filmskoj traci i ja sam upravo tu stekao prva iskustva kao direktor fotografije. Mnogo sam naučio od Aleksandra Ilića, s kojim sam snimao i reklame. Radio sam kao snimatelj i kamera operater, a potom, sasvim slučajno, počeo da radim i kao direktor fotografije. Bilo je to nakon završetka studija – priča Vladimir Ilić, koji je još tokom studija bio angažovan da radi na Golubovićevoj „Klopki”.

Bilo je to za njega najznačajnije i najlepše iskustvo, a potom je počeo sam da radi, uplovio je u svet reklama, čime se i dan-danas bavi.

Onda su usledila dva američka projekta. Dva igrana filma.

– Amerikanci su snimali kod nas i ja sam na oba bio angažovan kao direktor fotografije. Jedan od tih projekata bio je naučnofantastični film za koji je scenografiju, i to sjajno, uradio Nikola Berček. Tu se kompletna radnja dešava u svemirskom brodu. I dosta naših glumaca je bilo angažovano u tom filmu, ali sam ja potom nastavio s reklamama. Tek kasnije, stigao je poziv od Balše Đoga da radimo zajedno seriju „Pet” – priča naš sagovornik.

S rediteljem serije o pet drugarica koje uzimaju pravdu u svoje ruke upoznao se pre više od deset godina, ali se nisu baš najbolje razumeli na samom početku.

– Balša je impulsivan, energičan, glasan, a ja to ne volim. Miran sam po prirodi i ta bučnost mi remeti mir. Iznerviram se. Kada on počne da se dere, krenem i ja na njega da vičem – smejući se priča Vladimir kako je izgledao početak rada s Balšom Đogom, koji je u to vreme radio kao vođa snimanja, pomoćnik reditelja.

Prijatelji su postali zahvaljujući Vladimirovoj najboljoj drugarici koja ih je malo bliže upoznala u jednom klubu.

– Tek tada smo nekako „kliknuli” i nastavili dugo godina zajedno da snimamo reklame. Više puta mesečno. I počeli da se družimo – priča Ilić, a na našu konstataciju da je onda logično što je Balša Đogo upravo njega angažovao da bude direktor fotografije, Ilić uz osmeh kaže:

– Pa, i ne baš! Priznao mi je da sam mu ja bio tek – peta opcija! Zvao je pre mene dosta renomiranih direktora fotografije, ali je većina njih već bila zauzeta na nekim projektima. Tek onda je zvao mene – priča Vladimir, ne zaboravljajući da napomene kako je Đogo tokom snimanja serije stalno govorio da više ni s jednim direktorom fotografije osim s Ilićem ne želi ubuduće da snima.

I potom je krenu rad na seriji. Doduše, prvo je trebalo izabrati lokacije za snimanje i to je malo usporilo tok snimanja. Snimali su u Beogradu i na Tari.

– Nikada pre ove serije nisam radio na toliko lokacija, bilo ih je više od 170. Kada je moj posao u pitanju, izbor lokacije i scenografija zaslužni su za dobru sliku i više od 60 odsto – kaže Ilić.

Na naše pitanje kako bi, u najkraćem, opisao šta je posao direktora fotografije, kaže da je na njemu da ispriča rediteljevu priču na najbolji način.

– Uz pomoć slike moram da dočaram atmosferu koju je reditelj želeo. U ovoj seriji bila je dobra saradnja s glumcima. S glumicama koje tumače glavne likove nije bilo mnogo posla. Samo upalite kameru i snimate. Morate da imate dobru saradnju s glumcima, oni su zvezde. Mnogo bitniji od nas. Direktora fotografije sutra mogu da zamene, glumca ne – kaže Vladimir Ilić.

Za mladog direktora fotografije rad u seriji „Pet” bio je daleko važniji nego činjenica da je sarađivao s američkim filmadžijama. Ovde je, objašnjava, radio jedanaest nedelja dok je na dva američka projekta bio angažovan nešto duže od šest.

– Ali, bilo je to lepo iskustvo – priznaje Ilić i kaže da se nakon saradnje s Balšom Đogom i ekipom serije „Pet” ponovo vraća u svoj svet reklama.

Divlja Tara

– Na Tari smo imali četiri snimajuća dana. Bilo je već sveže, sredinom septembra smo snimali. Predivna planina. Ali, i opasna. Ima medveda. Sećam se, jedan od glumaca je poželeo da svoj slobodan dan provede šetajući od hotela u kojem smo bili smešteni do jezera. Bilo mu je potrebno nekoliko sati da pređe tu razdaljinu. I, pri povratku, pao je mrak. Seljaci na koje je nailazio u čudu su ga zapitkivali gde je krenuo u to doba, jurili su ga divlji psi... Onda je on zvao Balšu da dođe po njega. A Balša nije znao gde da ga traži pa je koristio sirenu od kola da ga usmerava ka sebi – priča Vladimir Ilić.