Počelo je, počelo...

Sve je bleštalo i treštalo u Beogradskoj areni u utorak uveče i sve je nagovestilo da je Srbija spremno pristupila Evropi. U procesu pridruživanje najveća je svakako zasluga Marije Šerifović, ali i celog njenog tima koji je pokazao kako promišljenost, sloga i ozbiljan rad vode do uspeha. Pa se, srećom, u tom smislu i nastavilo i Radio-televizija Srbije se, zajedno sa mnogim ovdašnjim institucijama i pojedincima, temeljno pripremila za domaćina 52. „Pesme Evrovizije”.

I kao što to važi za gotovo sve sfere života u evropskoj zajednici naroda, tako i za ovaj muzički festival, pretvoren u multimedijalni spektakl, postoje stroga pravila, standardi i procedure. Otud je od striktnog poštovanja zadate matrice intrigantniji zadatak kako da se u nju unese nešto nacionalnih osobenosti, individualne kreativnosti, duha podneblja...

U tom pogledu, prve polufinalne večeri nađena je, čini se, dobra mera. Originalno, a opet sasvim prepoznatljivo, s obzirom na popularnost i slavu Sabora u Guči iliKusturičiih filmova, trubači su izveli uvodni potpuri hitova „Evrosonga”, a svojim šarmom i harizmom otvaranje je obeležilo na svetskim TV ekranima trenutno najprisutnije i najpoznatije lice iz Srbije – teniser Novak Đoković.

Ali, kao što igrači folklora nisu bili u narodnim nošnjama, tako su i ostale „lokalne poruke” bile svedene i nenametljive. Najviše nedoumica mogu da izazovu takozvane razglednice kojima se najavljuju numere, zemlje i pevači. Sasvim odustajući od bukvalnog slikanja prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti na kojima se pojavljuju takmičari, autori su se opredelili za potpuno stilizovane slike. Preko koreografisanih pokreta anonimnih izvođača kao sportista, šetača, igrača, zabavljača, s delovima kostima u bojama nacionalnih zastava, išli su tekstovi pozdrava iz Beograda, onako kako se obično javlja svojima sa lepih putovanja. Nije, naravno, bio cilj da gledaoci ove rukopisepročitaju, ali da su na ekranu bili vizuelnonešto upadljiviji, jasniji, lakše bi se shvatio smisao zamisli.

Zašto su pojedine zemlje predstavljene baš tako kako jesu, a naročito kako će njihove ekipe shvatiti zašto su baš njima pripisani dizači tegova, dugi poljubac, baletski ples ili cirkuski akrobata – ne može se znati. Ali su likovno-tonska jednostavnost i smirenost ovih razglednica predstavljali dobrodošao predah s obzirom naprasak svetlosti, zvuka i svakojakih telesnih kretnji u takmičarskom delu programa. U tom dinamičnom vrtlogu s elementima estradne, disko, karnevalskezabave, voditelji Jovana Janković i Željko Joksimović bili su dovoljno opušteni i sasvim dovoljno vedri i podsticajni da atmosferu održe u granicama simpatičnog.

Poslednjih godina na „Pesmi Evrovizije” u scenskim nastupima ima sve više burleske, persiflaže, kiča, travestije... Ukoliko u drugom polufinalu i finalutakođe bude protivtežeu umetničkim dodacima, u odmerenosti i eleganciji, mogao bi to da bude i glavni doprinos Srbije ovoj staroj evropskoj priredbi.