Da li su mediji u Gazi legitimna meta

Neformalno primirje preseklo je silovitu razmenu vatre između Izraela i palestinskog pojasa Gaze, tokom koje je lansirano više od 1.000 raketa i stradalo najmanje 29 ljudi. Da je to samo privremeno zatišje, govore iskustvo, izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji je objavio da operacijama još nije došao kraj, i palestinske ekstremističke grupe Hamas i Islamski džihad, čije su vođe poručile da situacija klizi ka otvorenom ratu s Izraelom i da su i na to spremni.

Ljubitelji Evrovizije sada se brinu zbog pretnji Islamskog džihada da će poremetiti to muzičko nadmetanje, koje uskoro treba da se održi u Tel Avivu, gradu na koji su rakete iz Gaze, odista, i nedavno bile ispaljene. Od eventualnog sabotiranja Evrovizije dalekosežnije je to što je, na 20. godišnjicu bombardovanja RTS-a, za metu uzeta zgrada u Gazi za koju Turska tvrdi da je bila lokalno sedište njene novinske agencije Anadolija, dok Izrael uverava kako je to zdanje služilo kao jedan od štabova obaveštajnih i bezbednosnih ogranaka Hamasa.

Ako je nekim slučajem i jedno i drugo tačno, iskrsavaju pitanja neprijatna za obe strane. Za Turke – da li su se njihovi novinari previše zbližili s jednom od strana u sukobu. Za Izraelce – misle li da to opravdava eventualno svesno gađanje jednog medija, makar u tome, kao ovog puta, žrtve izostale. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je taj čin, prenosi „Hurijet”, opisao kao „terorizam” i obećao da će njegova zemlja i Anadolija „nastaviti da obaveštavaju svet o izraelskom terorizmu i strahotama počinjenim u Gazi i drugim delovima Palestine”, čime je iz perspektive Izraela zacelo samo potvrdio ideju da su turski novinari u Gazi pristrasni.

Još jedan polupresedan je odluka izraelske vojske da, prvi put nakon 2014. godine, to jest njenog poslednjeg rata s Hamasom, izvede atentat raketom na jednog od starešina te organizacije, Hamada el Hodorija, navodno zaduženog za prenos novca kojim Iran finansira militante u Gazi. Iza tog poteza, kojim se Hamasu i Islamskom džihadu oduzimaju resursi, podjednako bi mogla stajati i želja da se smanji mogućnost od novog „istinskog” rata, kao i namera da se za njega zauzme što bolja početna pozicija.

Za palestinsku samoupravu, koju na drugoj palestinskoj teritoriji, Zapadnoj obali, vodi Hamasu rivalska grupa Fatah, ova eskalacija nasilja je i izraz priprema Izraela za očekivanu skoru objavu američkog mirovnog plana, od kojeg se očekuje da Palestincima ponudi manje zemlje nego što oni smatraju za svoju. Prema Fatahu, kako javlja „Džeruzalem post”, Izraelci žele da prodube razdor između Zapadne obale, kojoj uskraćuju novac i drže je pod vojnom kontrolom, i Gaze, koju bombarduju, ali nagoveštavaju spremnost da joj dozvole priliv novca i potrepština delimičnim ukidanjem blokade tog pojasa. Krajnji cilj toga, sudeći po Fatahovoj upravi, jeste da se Palestinci ucene kako bi pristali na plan tima Donalda Trampa, koji predvodi njegov savetnik i zet Džared Kušner. On je nedavno izjavio da bi trebalo izbegavati spominjanje onog što je dosad viđeno kao rešenje za izraelsko-palestinske odnose: stvaranja palestinske države.

Ako se traže eventualni dodatni motivi Izraelaca, osim odgovora na puščanu i raketnu paljbu iz Gaze, koje su bile povod za poslednji izliv nasilja, likvidacija Hodorija, čoveka za vezu između palestinskih ekstremista i Irana, zgodna je i kao još jedan udar na instrumente režima u Teheranu. Iranskim vlastima je upravo zapretio i Trampov savetnik Džon Bolton, tvrdnjom da se američki nosač aviona i eskadrila bombardera kreću ka Bliskom istoku da bi odgovorili na „niz problematičnih i eskalatornih indikacija i upozorenja” koji se tiču Irana. Bolton je dodao da je to poruka Irancima da će na svaki napad na interese SAD ili njihovih saveznika, direktno ili preko posrednika, biti uzvraćeno „neumoljivom silom”.

Doduše, zvanični podaci pokazuju da je premeštanje tog nosača u Persijski zaliv bilo planirano još pre mesec dana, što se ne uklapa u tezu da je reč o sprečavanju nove opasnosti iz Irana, ali to bi onda i više trebalo shvatiti kao još jednu opomenu Teheranu. On je ionako pod pojačanim američkim pritiskom preko sankcija nametnutih izvozu nafte i iranskoj Revolucionarnoj gardi, krilu vojske koje kontroliše i dobar deo privrede te države.