Erdogan ne odustaje od Istanbula

Strahovanja opozicije su se obistinila: Vrhovna izborna komisija je podlegla pritisku vladajuće stranke Redžepa Tajipa Erdogana i posle 40 dana poništila lokalne izbore u Istanbulu. To je izazvalo još dublje političke podele u Turskoj, što potvrđuju prvi protesti građana u nekoliko opština Istanbula u kojima je pobedio kandidat opozicije Ekrem Imamoglu.

Prva reagovanja su oprečna. „Ovo je najbolja odluka, značajan korak za demokratiju”, kaže Erdogan, predsednik države i lider Partiji pravde i razvoja (AKP), koja je dobila novu šansu da povrati izgubljene pozicije u gradu na Bosforu.

„U Turskoj je protivzakonito pobediti AKP. Ovo je čista diktatura. Ovaj sistem menja volju naroda i ne poštuje važeće zakone”, kaže Onusarl Aduguzel, potpredsednik vodeće opozicione Republikanske narodne partije (DžHP), čiji je kandidat Imamoglu, uz podršku „Dobre” partije, tesnom većinom pobedio na lokalnim izborima koji su održani 31. marta.

Na izborima je, mimo očekivanja, trijumfovala opozicija. Imamoglu je osvojio 4.169.000 glasova, odnosno 13.700 više nego Binali Jildirim, bivši premijer i predsednik parlamenta, koga je kandidovao Erdogan. Posle prve provere glasova u nekoliko opština, koja nije donela suštinske promene u odnosu snaga, lokalna izborna komisija je 17. marta ustoličila Imamoglua za gradonačelnika. Ali, on je u toj fotelji ostao svega 19 dana.

Vrhovna izborna komisija je, čini se, bila na mukama. Većinom glasova (7 : 4) prihvatila je žalbu Erdoganove stranke i lokalni izbori će biti ponovo održani 23. juna. U vladajućem AKP tvrde da je prilikom glasanja u Istanbulu bilo „organizovanih neregularnosti”, u pojedinim mestima otkrivena je razlika između broja upisanih građana i onih koji su ubacili listiće. Takvih je navodno bilo 40.000. Pale su i teže optužbe: u nekim izbornim komisijama u opštinama našli su se sledbenici organizacije imama Fetulaha Gulena, koji je optužen da je pre tri godine iz Amerike povlačio konce iza neuspelog pokušaja državnog udara, u kome je stradalo 250 građana. Otkrivena su 43 lica koja su povezana sa Gulenom, pa će, kako se najavljuje, biti posla i za javne tužioce i delioce pravde. Predsednik Erdogan optužuje opoziciju da podržava i „kurdske teroriste”, zbog čega je prošle nedelje na sahrani jednog vojnika fizički napadnut predsednik vodeće opozicione stranke Kemal Kiličdaroglu. Najnoviji razvoj će sigurno još više produbiti politički jaz u zemlji.

Na lokalnim izborima koji su održani krajem marta, brojčano govoreći pobedila je Erdoganova stranka: ona je osvojila ukupno 44 odsto glasova, to jest sa koalicionim partnerom (Partijom nacionalističkog pokreta) ukupno 51 procenat. No, i pored toga nije uspela da osvoji mesto gradonačelnika u nekoliko velikih gradova: prestonici Ankari, Izmiru, Antaliji, a do najnovije odluke Vrhovne izborne komisije, ni u Istanbulu, najvećem finansijskom i privrednom centru u tom delu sveta.

Predsednik Erdogan, koji nije navikao da gubi, nekako je prežalio Ankaru i druga mesta, ali ne i Istanbul, za koji je i emotivno vezan: u njemu je 1994. godine, upravo kao gradonačelnik, započeo svoju  političku karijeru. Verujući u uspeh svog kandidata, on je pre izbora govorio: „Ko pobedi u Istanbulu, taj je pobedio u Turskoj.”

U početku Erdogan je bio suzdržan, ali nije mogao da otrpi izazov. „Moji građani su mi rekli: predsedniče, ove izbore treba ponoviti. Na njima je bilo neregularnosti, korupcije… Rekao sam – u pravu ste. Mi podržavamo ponavljanje izbora”, bez uvijanja je pre odluke komisije izjavio Erdogan na jednom skupu biznismena u Istanbulu.

Imamoglu je osudio odluku izborne komisije i pozvao svoje sledbenike da se ne predaju. „Mi ćemo zajedno ponovo pobediti”, poručio je on.

Ko će 23. juna uveče, kada se prebroje glasovi ponovljenih izbora, zasesti u fotelju gradonačelnika 15-milionskog Istanbula, teško je predvideti, pošto je dosad odnos snaga bio praktično izjednačen. Ako je verovati lokalnim medijima, jedino je izvesno da će ponovo snage odmeriti stari rivali – Imamoglu i Jildirim.