Prištinske takse i arbitražni sud

Srbija je ispunila sva pravila CEFTA za pronalaženje rešenja u vezi sa prištinskim taksama. Naime, Vlada Srbije obratila se 27. novembra 2018, šest dana posle kršenja CEFTA i uvođenja prištinskih taksa od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i BiH, Sekretarijatu CEFTA sa zahtevom za direktne konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta.

Srbija u skladu sa CEFTA, ukoliko se problem ne reši za 90 kalendarskih dana, što je rok predviđen CEFTA sporazumom, može da pokrene postupak pred Arbitražnim sudom (čl. 43. CEFTA), što bi bilo prvi put u njenom dosadašnjem funkcionisanju. Arbitražni sud rešava spor u skladu sa odredbama CEFTA i drugim pogodnim pravilima međunarodnog prava. Sud bi uzimao u obzir informacije prijatelja suda od strane koja nije uključena u spor. Presuda Arbitražnog suda bila bi konačna i obavezujuća za strane u sporu.

Srpska vlada sada, između ostalog, razmišlja i da pokrene arbitražu zbog prištinskih taksa, pošto je 25. februara ove godine isteklo 90 dana od kada je poslala formalni zahtev da se održe direktne konsultacije. Beograd pažljivo odmerava šta bi mogao biti naredni korak, a pored domaćih pravnika konsultovani su i strani eksperti, kako bi, ako se odluči da uđe u arbitražu, dobro pripremio strategiju. Za sada se ne zna kako bi izgledao eventualni zahtev Srbije o pokretanju arbitraže, niti da li bi u njemu bila i stavka o nadoknadi štete, za koju postoji minimalna šansa da bi bila nadoknađena. Kako se saznaje, BiH još ne razmatra pokretanje arbitraže zbog taksa, ali prati korake koje priprema srpska strana.

Kada dođe do arbitraže, procedura koja je predviđena CEFTA regulisana je Aneksom 9, koji se odnosi na ustanovljenje i funkcionisanje Arbitražnog tribunala. Arbitražna odluka donosi se u roku od šest meseci od dana kada je imenovan predsednik Tribunala. Kad se formira Arbitražni tribunal, njegova ročišta se, po dogovoru dveju strana, mogu održavati u Stalnom arbitražnom sudu u Hagu (čije se prostorije nalaze u okviru Međunarodnog suda pravde). Inače, samoproglašeno Kosovo postalo je član Stalnog arbitražnog suda 2016.

Međunarodna zajednica kritikovala je odluku prištinskih institucija o uvođenju taksa koje krše CEFTA i SSP, pozivajući na njeno ukidanje, kako bi se dala šansa Briselskom dijalogu o normalizaciji odnosa i postizanju sporazuma. Srbija odlučno odbija da taj dijalog nastavi sve dok su takse na snazi.

Pošto Priština i pored (reklo bi se nedovoljno snažnog) međunarodnog pritiska neće da povuče takse, bar dok je sadašnja administracija EU i SAD na vlasti, a CEFTA je nemoćna da je na to natera, podnošenjem srpskog zahteva za bilateralne konsultacije u okviru Zajedničkog komiteta kao najvišeg tela CEFTA (koji odluke donosi jednoglasno), na koje se Priština nije odazvala, iscrpljene su sve mogućnosti, pa bi na red mogao doći Arbitražni sud. Međutim, samo sprovođenje međunarodne arbitraže relativno je dug proces, čiji je ishod vrlo neizvestan. Arbitraža se uglavnom vodi između suverenih i priznatih država, a u ovom slučaju bila bi reč o tome da država Srbija pokreće arbitražni postupak protiv subjekta koji je po Rezoluciji 1244 SB OUN carinska teritorija u njenom sastavu, a za koji je prilikom osnivanja CEFTA 2006. potpisala Misija UN za Kosovo – Unmik, pa otuda naziv Unmik/Kosovo.

Ovde je reč o veoma specifičnom slučaju, koji bi se prvi put pojavio u praksi, što bi prištinska strana, uz snažno lobiranje, mogla da upotrebi kao argument za priznavanje kosovske državnosti, pošto je tzv. Kosovo priznao znatan broj najuticajnijih zemalja. Zato Srbija treba veoma pažljivo i detaljno da prouči ceo ovaj složeni slučaj i sve moguće zamke u koje bi mogla da upadne, kao i posledice, pre nego što bi se odlučila da pokrene arbitražu u skladu s pravilima CEFTA.

Srbija nije uvela kontramere na nabavke sa KiM, jer bi zbog malih iznosa od oko dvadesetak miliona evra godišnje dale simbolične rezultate. Druge mere, poput zaustavljanja njihovih kamiona sa robom koji idu za EU ili naplate dažbina i davanje dozvola, bile bi kršenje SSP, a ako bi zaustavila i kamione iz EU koji idu ka tzv. Kosovu, Srbija bi imala problem i sa Evropom. Pominje se i opcija suspenzije Briselskog sporazuma, ali je to političko pitanje, mada je do toga u praksi već došlo.

Srbija razmatra razne opcije i vrste kontramera prema Prištini, iako bi želela da to izbegne, dok bi najbezbolnije rešenje bilo ukidanje taksa i da se sve vrati na početak. Ali, ukoliko takse i dalje potraju, a na snazi su već punih šest meseci, neke mere moraće da se preduzmu, mada je zbog velike nesrazmere u trgovini manevarski prostor mali.

Osim što je taksa u potpunosti blokirala pregovore Beograda i Prištine, a i direktne isporuke na KiM, čija je vrednost u 2018. iznosila oko 440 miliona evra, srpska privreda gubi milion evra dnevno, a ove godine samo kratkoročna šteta od taksa procenjuje se na oko 500 miliona evra.

Naučni savetnik – nekadašnji naš glavni pregovarač za bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini u regionu, na osnovu kojih je nastala CEFTA

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista