Donjeck i Krim neće u NATO

Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine predložio je juče vladi u Kijevu da počne pripremu zakona kojim bi van snage bili stavljeni svivažeći dogovori u vezi sa prisustvom ruske Crnomorske flote na Krimu nakon 2017, prenela je agencija Interfaks. Isti izvor podseća da je 15. aprila u Moskvi šef ukrajinske diplomatije Vladimir Ogrisko svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovu predao memorandum o odlasku ruske mornarice sa Krima do 28. maja 2017.

Slučajno ili ne, u utorak se u medijima pojavila i informacija da je gradski savet Donjecka proglasio oblast ovog grada smeštenog u istočnom delu Ukrajine za „teritoriju bez prisustva NATO-a“. Prema rešenju deputata, to znači nepristajanje gradske opštine na prisustvo na teritoriji Donjecka bilo kakve vojske, inspektora, instruktora i sličnih predstavnika NATO-a i drugih vojno-političkih blokova, kao i zakonsku zabranu korišćenja objekata gradske infrastrukture za vojne potrebe. Zabrana uključuje i zabranu širenja propagande koja bi negativno mogla da utiče na raspoloženje stanovništva.

Odluka vlasti Donjecka nije prva te vrste. Više gradova na Krimu još ranije se proglasilo za „teritoriju bez NATO-a“. Nadležni ukrajinski sudski organi su, međutim, ovakve inicijative listom proglasili nevažećim.

Prava bitka „za“ članstvou zapadnoj vojnoj alijansi i „protiv“ njega sve više deli Ukrajinu. Najnovija istraživanja tamošnjeg javnog mnjenja kazuju da je oko 60 odsto građana odlučno protiv ulaska u NATO, dok tek oko 20 procenata ispitanih smatra da jepripadnost zapadnom vojnom savezu poželjna.

Da je Ukrajina veliki zalogaj za NATO potvrdilo se još u aprilu na samitu alijanse u Bukureštu. Tada su, naime, Nemačka i Francuska blokirale potpisivanje sporazuma kojim bi u okviru Akcionog programa za članstvo bila otvorana vrata Ukrajini i Gruziji. Države okosnice EU smatrale su da im je u većem interesu održavanje dobrih odnosa sa Rusijom nego prisajedinjenje teritorije na kojoj živi skoro 50 miliona stanovnika, od kojih je najmanje polovina neprijateljski raspoložena prema NATO-u, i koja bi, barem za početak, mogla da predstavlja samo izvor novih neprijatnih bezbednosnih izazova.

Činjenica da ni kod kuće, a kako se vidi ni u inostranstvu, nema podršku za ulazak u NATO nagnala je ukrajinsku vladudaza ovu godinu pripremi pozamašan budžet od čak dva miliona američkih dolara u cilju ubeđivanja građana u blagodeti pristupa alijansi. Teško je verovati da pomenutadva miliona dolara, koja će biti spiskana na kojekakve „forume“, „radionice“ i slična predavanja, nisu mogla biti pametnije upotrebljena. Ali, u Kijevu su odlučili kako su odlučili.

Ipak, ostaje da se dobije glavna bitka, a to je „ponatovljavanje“ Krima gde, barem za sada, ideju o okretanju leđa istorijskom savezniku Rusiji odlučno odbija skoro 99 odsto žitelja.Početkom ovoga meseca tamo je čak počelo prikupljanje potpisa u prilog davanju prava ruskoj Crnomorskoj floti da zadrži sadašnje baze dokle god joj to odgovara pa, ako treba, i – beskonačno.

U cilju razbijanja ovog „tvrdog jezgra“, Aleksandar Suško, direktor Instituta za evroatlantsku saradnju, za početak predlaže potpunu demilitarizaciju Sevastopolja i celog Krima. Prema njegovoj zamisli, kada građani prožive nekoliko godina bez prisustva vojske, opašće i njihovo antimilitarističko raspoloženje, što će omogućiti NATO-u da se ubaci u „slobodan prostor“.

Rezonovanje pomenutog eksperta deluje u najmanju ruku čudno. Naime, ako Ukrajinci ni pola veka od kraja Drugog svetskog, ili Velikog otadžbinskog rata ne zaboravljaju da su se ruku pod ruku sa Rusima borili upravo protiv jedne takve sile kakav je danas NATO, koliko će vremena biti potrebno da počnu da razmišljaju drugačije. I, da li će, kada i ako uopšte dođe do tog prelomnog trenutka, NATO još postojati?