Osam država traži „zeleni" budžet EU

Uoči jučerašnjeg samita lidera Evropske unije u rumunskom gradu Sibinju, osam članica je predložilo da se usvoji ambiciozna strategija u borbi protiv klimatskih promena i da za u svrhu EU izdvoji četvrtinu svog budžeta koji će od 2021. do 2027. iznositi 1,1 bilion evra.

U zajedničkoj izjavi, koju su potpisale Francuska, Belgija, Danska, Holandija, Luksemburg, Španija, Švedska i Portugalija, navodi se da EU treba da svede emisiju štetnih gasova u atmosferu koji izazivaju efekat staklene bašte na nulu najkasnije do 2050. godine.

Ove države smatraju da predložene mere neće ugroziti, već pospešiti razvoj i da će postaviti primer za druge. O ovom predlogu detaljno će se razgovarati na samitu, ali se još ne zna pozicija ostalih evropskih članica, kao i najveće ekonomske sile – Nemačke.

Evrosamit u Sibinju, na kojem prvi put ne učestvuje Velika Britanija, prepun je simbolike, i to ne samo zbog toga što se skup održava u Rumuniji, čime se obeležava 15 godina od širenja Evropske unije na istok iza nekadašnje „gvozdene zavese”. Šefovi država i vlada 27 država okupili su se na Dan Evrope, kada su Šumanovom deklaracijom iz 1950. godine udareni temelji sadašnje EU, da bi razgovarali o budućnosti evrobloka koji će ove godine ostati bez jedne uticajne članice – Ujedinjenog Kraljevstva.

Međusobno suprotstavljeni oko izazova sa kojima se suočava EU, evropski lideri će razgovarati i o problemu nelegalnih migracija, sajber-bezbednosti, a otvoriće se i pitanje izbora novih čelnih ljudi Evropskog saveta, Evropske komisije, Evropske centralne banke.

Da razgovori neće biti laki, vidi se već iz istupa austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, koji ne samo da traži reformu EU i manji broj evropskih komesara u budućoj „evropskoj vladi”, već predlaže i kazne za članice unije koje rado uzimaju novac iz zajedničke kase, a olako pristupaju problemu migranata.

Kurc je predložio uvođenje mera kao što su kazne za države članice koje ne vrše pravilnu registraciju migranata ili povećavaju svotu za migrante, očigledno misleći na Italiju i Grčku, preneo je Rojters.

On je objasnio kako planira da predstavi svoj plan liderima EU na sastanku u Rumuniji, iako izgleda da nema mnogo zainteresovanih za promenu sporazuma, što bi zahtevalo jednoglasnost među državama članicama, ratifikaciju u parlamentima članica, a u pojedinim državama i nacionalne referendume.

Zbog podela oko mnogih pitanja, rumunski predsednik Klaus Johanis je uči samita u Sibinju poručio da se osećaj nesigurnosti može prevladati samo ako EU deluje zajednički i evropsko rukovodstvo pošalje jasnu poruku da nastavlja integracijom Evropske unije.

Da problem klimatskih promena neće biti ignorisan na skupu u Sibinju, smatra i Vendel Trio, direktor Evropske mreže za borbu protiv klimatskih promena: „Nedavni talas javnih protesta i nezapamćena mobilizacija u svim sektorima ekonomije primorava evropske lidere da konačno prepoznaju koliko je hitno da se uključimo u borbu protiv klimatski promena.”

Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje i najnoviji izveštaj Svetske organizacije za prirodu da Evropska unija sada iskorišćava dvostruko više prirodih resursa nego što ekosistem može da ih obnovi.

U izveštaju se konstatuje da EU sa sedam procenata udela u svetskoj populaciji koristi skoro 20 odsto biokapaciteta Zemlje: „Ako bi svako građanin na svetu tim tempom koristio prirodne resurse, bile bi nam potrebne skoro tri planete zemlje kako bi se zadovoljile sve potrebe.”

​Emisija ugljen-dioksida u EU smanjena za 2,5 odsto

Prema najnovijem izveštaju Evrostata, emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva u 2018. bila je na teritoriji EU u proseku za 2,5 odsto niža nego godinu dana ranije. Najveći pad emisije ugljen-dioksida zabeležene su u Portugaliji (minus devet odsto), Bugarskoj (minus 8,1) i Irskoj (minus 6,8), a najveći porast zabeležen je u Letoniji (plus 8,5), Malti (plus 6,7) i Estoniji (plus 4,5 procenata).