Proširenje bi donelo korist i EU i regionu

Visoki funkcioner danas opozicione makedonske partije VMRO-DPMNE Zoran Jolevski, za vreme prethodne vlasti u Skoplju, zauzimao je niz uticajnih funkcija – od ambasadora u SAD do ministra odbrane. Diplomata po vokaciji, on ovih dana boravi u poseti Beogradu. Govoreći o bezbednosnoj situaciju na Balkanu, ukazuje da kakvo god da je opredeljenje zemalja regiona – neutralnost ili članstvo u vojnim savezima – „najvažnije je da se njihove odluke poštuju i da treće zemlje nemaju pravo da blokiraju njihove odluke”.

On ukazuje da je ovakva raznolikost već zastupljena u, na primer, nordijskim zemljama.

„Norveška i Island su članice NATO, a nisu članice EU, Švedska i Finska su deo unije, ali nisu članice NATO, a Danska je članica i EU i NATO. Ali to ih ne sprečava da imaju izvanrednu saradnju u svim oblastima, uključujući i bezbednosno-odbrambenu”, ističe za „Politiku”.

Kada govorimo o evropskim integracijama, pojedini analitičari ističu primer Skoplja, koje je ispunilo maltene sve zahteve koji su pred njega stavljeni, a da još nije dobilo ni datum za početak pregovora sa EU. Kako to komentarišete?

Do kraja ovog meseca, Evropska komisija će objaviti izveštaj o napretku i, prema informacijama koje ja imam, on će ponovo sadržati „snažnu preporuku” za početak pregovora o pridruživanju s EU. Naravno, kao i ranije, ove preporuke nisu obavezne za države članice EU. Kao što vam je poznato, neke članice se protive procesu proširenja. Najverovatnije, kao što ste rekli, nećemo dobiti datum početka pregovora. Nakon izbora za Evropski parlament i formiranja nove komisije, potrebno je da se da novi impuls u integraciji regiona. EU bi trebalo da strateški gleda na proširenje, od kojeg koristi imaju i Evropa i region. Produbljivanje integracije unutar unije, praćeno njenim proširenjem, biće pokazatelj da Evropska unija izlazi iz krize jača.

Bili ste makedonski ambasador u SAD i dobar ste poznavalac prilika u Vašingtonu. Nedavna kriza u Skoplju koju Brisel nije mogao da reši dok stvar nije brzopotezno „presekao” američki diplomata Brajan Hojt Ji ostavila je utisak da je američki uticaj i dalje presudan u ovom regionu…

Američki uticaj u regionu je permanentan, ali intenzitet njihovog angažmana prilagođava se u zavisnosti od situacije u regionu, kao i od toga gde se nalazi jugoistočne Evropa u prioritetima američke administracije. Pre deset godina, nakon samita NATO-a u Bukureštu, napravili su malu promenu koja se najlakše može opisati rečenicom jednog visokog diplomate iz Stejt departmenta: „Spremni smo da pomognemo, ali moramo imati partnera iz Evrope.” Naravno, intenzitet njihovog angažmana može biti različit u zavisnosti od važnosti situacije, ali po mom saznanju, za Sjedinjene Države je veoma važna koordinacija sa Evropom i insistiraju na njihovom partnerstvu na Balkanu. Dobro je da Sjedinjene Države imaju interesovanje za Jugoistočnu Evropu.

Stranci VMRO-DPMNE, čiji ste funkcioner bili, pripisuju se snažne veze sa Moskvom. Kako biste ocenili današnji stepen ruskog uticaja kako u Severnoj Makedoniji, tako u celom regionu zapadnog Balkana?

Prvo, želim da istaknem da je VMRO-DPMNE stranka koja se zalaže za ulazak u NATO i proevropska stranka. Takođe, velika većina građana Makedonije, kao i članovi VMRO-DPMNE, prozapadno su orijentisani. Kao ilustraciju, želeo bih istaknuti da je u Vladi VMRO-DPMNE, čiji sam član bio i ja, bilo četvoro ministara koji su imali i američko državljanstvo, jedan ministar je bio britanski državljanin, jedan od zamenika premijera, ministar finansija i ja kao ministar odbrane pre nego što smo ušli u vladu radili smo za velike američke konsultantske kompanije. U vreme kada je VMRO-DPMNE bio na vlasti u 2008. godine, potpisana je Deklaracija o strateškom partnerstvu sa SAD.

Severna Makedonija je uvek bila prozapadno orijentisana. Ali treba istaći da ova prozapadna orijentacija ne znači da odnosi i saradnja sa Rusijom ne bi trebalo da se razvijaju. Što se tiče sve većeg angažmana Rusije na Zapadnom Balkanu, značajnu ulogu igra vakuum u evropskim i evroatlantskim integrativnim procesima zemalja jugoistočne Evrope. Rusija je iskoristila taj vakuum da bude prisutnija u regionu. Evropska i evroatlantska integracija je prioritet za zemlje u regionu. Deo regiona je već u NATO, ili u EU, a deo je u procesu pridruživanja EU i NATO. Tokovi ovog procesa ne mogu se menjati, jedino je pitanje brzina, to jest intenzitet kojim će se odvijati.