U okeanu srpskog pesništva

U Moskvi je nedavno preminuo književnik i jedan od najznačajnijih prevodilaca sa srpskog na ruski jezik, član Udruženja Adligat, Andrej Bazilevski.

Bazilevski je bio doktor filoloških nauka, saradnik Instituta za svetsku književnost „Maksim Gorki” Ruske akademije nauka.

Bio je i sastavljač i prevodilac tri kapitalna dela: antologije srpske poezije sa više od tri hiljade strana, trotomne „Antologije srpskog pesništva 20. veka”, od Laze Kostića do naših dana, dvojezične antologije „Srpski pesnici 20. veka” i izuzetno obimnog antologijskog izbora srpskog pesništva deci i o deci „Knjiga radosti”.

Bio je jedan od najposvećenijih i najmarljivijih prevodilaca srpske poezije. Sam je preveo više od pet hiljada srpskih pesama na ruski jezik. Čak se i teško bolestan borio danonoćno prevodeći i pripremajući priloge za „Srpsko-ruski krug”.

Andrej Bazilevski je uređivao „Slovenske biblioteke” i „Srpsko-ruske poetske biblioteke” moskovske izdavačke kuće „Vahazar”, te almanah „Srpsko-ruski krug” koji izlazi od 2010. godine.

Objavio je knjige stihova „Tačka”, „Kako ono beše”, „Gospodine Haos”, „Na kraju zime”, „Jednom i zauvek” i „Nestvarno vreme”.

Udruženju Adligat Bazilevski je odlučio da pokloni biblioteku svojih roditelja, koja još uvek nije preneta iz Moskve.

Rastao je bez oca, kao jedino dete svoje majke, koja je takođe bila filolog. Godinama je prevodio poljsku poeziju, a onda su on i majka jednog dana zajedno gledali televizijski prilog bombardovanja Srbije. Majka mu je tad rekla: „Vreme je da pređeš na Srbe”. Nameravao je da priredi neveliku antologiju srpske poezije, ali je ubrzo utonuo u okean srpskog pesništva. U tom okeanu ga je zatekla i smrt.