Život s milion lica

Svakog dana pred njima je beli papir i olovka. Uvek novi početak. A to je ono što je najlepše i, ujedno, najteže. Za mnoge ljude emisija „Eksploziv” TV Prva poslednja je nada. Nada da će ih neko čuti. Ponekad je bilo dovoljno da novinari ove emisije samo razgovaraju s njima i ukažu na način na koji mogu da reše problem, a ponekad je bilo potrebno i više od toga.

A sve je počelo pre devet godina kada je na adresu redakcije ove televizije stiglo pismo tužnog sadržaja.

– Dogodilo se da smo dobili pismo dede koji je ostao s unucima, starao se o njima i apelovao je da im se pomogne – kaže urednica Marija Prebeg. – Živeli su u teškim uslovima. Majka je decu napustila, otac se ubio, a deda star, narušenog zdravlja. Bez obzira na određene uredničke kompromise, nismo odustali od toga da im pomognemo i... tako je krenulo.

I očaj i smeh

Od 2.250 priča, koliko je prikazano, teško je reći koja je u „Eksplozivu” bila najbolja jer je svaka na svoj način bila posebna – imala karakterističnu crtu.

Bile su to slike života, onakav kakav ume da bude – nekada strašan, očajan, bezizlazan, nekada smešan, zabavan, intrigantan.

– To nema nijedna televizija – dodaje urednica. – Već devet godina emitujemo dokumentarne zapise. Svakim danom, od ponedeljka do petka, u 18.50, bavimo se raznim problemima i fenomenima. „Eksploziv” je život bez filtera. Iskren! Samo jedan dečji život da smo spasili, ja bih bila srećna. A mi smo toliko toga uradili. Čak smo gradili i kuće. Nije bitno kako to što radimo neko zove, da li je to dokumentarizam ili nije. Mi smo zadovoljni postignutim. Pristupamo prema svakom junaku priče isto, zahvalni smo što u nas imaju poverenje, volimo ih zbog hrabrosti i vitalnosti jer to je esencija života. Slušamo ih ne samo da bismo imali dobru priču, ili da bi nas neko potapšao po ramenu, već da bi nešto naučili o drugima, ali i o sebi. Eto, doživeli smo i to da ustanove socijalne zaštite upućuju ljude na nas. Sa svim tim centrima imamo odličnu saradnju.

Verovali ili ne, „Eksploziv” ima više nagrada nego godina. I, uz „Slagalicu”, najgledanija je emisija u našim zatvorima.

Čujemo da 23. septembra ova emisija ulazi u desetu sezonu i da već prikupljaju građu za novi serijal.

Urednik Dejan Vučenović pokazuje na tablu na kojoj je plan. „Želimo da se odužimo novinarskim velikanima, da uradimo lične priče o Aleksandru Tijaniću i Bogdanu Tirnaniću. Započeli smo pripreme i za emisije o Dušku Radoviću i Miki Antiću. Tokom leta obradićemo nekoliko istorijskih tema. Jako smo ponosni na specijal o Legiji stranaca, najčuvenijoj plaćeničkoj vojsci na svetu, poznatoj po surovoj obuci i čeličnoj disciplini. Da li ste ga gledali?

Mladi i „eksplozivni”

Od urednice Marije Prebeg čujemo da su prošli višemesečne provere da bi dobili dozvolu da s kamerom uđu u glavnu bazu u Francuskoj. Priča nam i kako imaju stalno jezgro saradnika i da redakciju čine isključivo mladi ljudi. S puno poštovanja priča o kolegama Nataši Jovanović, Nataši Kejravi, Jasni Janković, Marku Novičiću, Jasni Đurović, Jeleni Kikić, Maji Obradović... Oni su novinari na zadatku, nikada istom, i posao su uvek osetili pod đonovima svojih cipela.

– Nataša Jovanović je neposredna, ne znam kako izvuče sve iz svojih sagovornika. Kao da im je komšinica, kao da svako jutro pije kafu s njima, iako ih prvi put vidi. Jasna Đurović sve radi na svoj način, unikatna je. Svaka njena priča je različita i ne bih mogla da seciram njen žanr i njen rad. A Nataši Kejravi da nacrtate tačku na beloj tabli dobićete provokativnu priču od deset minuta. Jasna Janković je ekspert za istorijske priče, dosta je putovala prethodnih godina. Obišla je Petru, bila u bazi Legije stranaca, snimila dva filma, priču o Bibliji, zaštitnici romske dece… Marko Novičić je četiri i po godine deo „Eksploziva”, prati ritam i puls mlade generacije. Prošle godine snimio je zapaženi serijal „Devedesete”, a jedna njegova reportaža bila je poput pozorišne predstave. Radilo se o babi koja je želela da proda svoju maloletnu unuku, iako su se tome protivili roditelji. Dve su nam saradnice na porodiljskom bolovanju. Jelena Kikić je karijeru počela na Studiju B, bila i novinar B92, a sada je kod nas. Sve ono što je danas u vestima, ona za sutra obradi.

Urednik Vučenović je siguran da na televiziji dobro znaju šta oni rade i da to cene. Kada su bile majske poplave 2014, prvi su izveštavali, a učestvuju i u svim specijalnim projektima Prve TV. Marija Prebeg kaže da imaju jednu vrstu autonomije što dovoljno govori šta odgovorni misli o njihovom radu. Do sada ih niko nije uslovljavao i nikada se nije dogodilo da njihov predlog bude odbijen. Desetu jubilarnu sezonu proslaviće radno.

Neka svi znaju: Una se izlečila

Voditelj i novinar „Eksploziva” Jasna Đurović je najponosnija na to što je devojčica Una Savić dočekala da sazna da je potpuno zdrava, iako su joj lekari davali mesec dana života

– Njeni roditelji su mi javili da Una uskoro kreće u školu, izlečila se, više nema leukemiju – kaže radosno naša sagovornica. – Mi smo ovde u redakciji svi novinari, ali na terenu smo i producenti i scenaristi. Druge televizije imaju celu ekipu, a mi smo kompletni autori.

Posle Makse – o Milji

Najmlađi saradnik Miljana Vuković pola godine je u „Eksplozivu”. Za kratko vreme prešla je sve žanrove. Ponosna je na svoj dokumentarni film „Maksa”, posvećen tragično nastradalom Draganu Maksimoviću Maksi. Posle dva i po meseca borbe lekara, poznati glumac podlegao je povredama zadobijenim novembra 2001, nakon što ga je na Zelenom vencu pretukla grupa skinhedsa. U karijeri, dugoj 25 godina, odigrao je više od 60 filmskih i pozorišnih uloga, a najbolju je ostvario u filmu „Petrijin venac”.

– Sada snimam drugi dokumentarac, o Milji Vujanović – kaže Miljana Vuković. – Dosta informacija sam prikupila. Izjave njene ćerke vrlo su zanimljive. Prvi put je otkrila neke zanimljive pojedinosti. Nažalost, nisam dobila snimke iz njene emisije na Trećem kanalu. Nijedna nije sačuvana. Razmišljam o tome kakav će efekat i posledice imati film.

„Selimirijada” ili Troja u Srbiji

– Uh, tog dana mi se desila potraga kakva se retko kome desi. Javio nam se čovek i reče: „Zovem se Selimir, iz sela Radovašnica kod Cera. Otkrio sam Troju u Srbiji” – priča nam Marko Novičić, koji je sedam godina u svetu novinarstva. – Očekivao sam nekog starijeg čoveka, od šezdesetak godina, a on je bio relativno mlad, 37 godina. Na osnovu njegove vizije, krenuli smo da tražimo osam reka o kojima je Homer pisao u „Ilijadi” i koje bi nam bile putokaz. A pronašli smo jednu gomilicu zemlje za koju je tvrdio da je Troja. Eto...

U tu priču je upleo i Jovana Deretića, publicistu, i Jana Husarika, slikara i tragača za Trojom, i tako je nastala reportaža „Selimirijada”.