Irački plan za Iran

U slučaju da Iran napadne američke trupe u regionu ili ubrza proizvodnju nuklearnog oružja, SAD će na Bliski istok poslati 120.000 vojnika, predviđa novi plan Pentagona.

Ministarstvo odbrane je prošle nedelje Beloj kući predstavilo plan za Iran na zahtev jastrebova u Trampovoj administraciji, koji su insistirali da saznaju kako bi izgledalo vojno rešenje za sukob sa Teheranom, saznaje „Njujork tajms”. Nacrti su američku javnost vratili u period iračkog rata, jer predviđaju raspoređivanje gotovo identičnog broja vojnika (Irak je napalo 130.000 pripadnika Pentagona), ali je razlika u tome što se u slučaju Irana ne planira kopnena invazija (koja bi zahtevala daleko veći broj trupa).

Da Amerika sprema iransku verziju iračkog rata, možda se može naslutiti i po tome što su zagovornici najagresivnijeg pristupa prema Iranu ujedno bili i najveći zagovornici svrgavanja Sadama Huseina. Najvažniji među njima je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, poznat po izjavi da jedino bombardovanje može sprečiti šiitsku republiku da razvije nuklearno oružje. Iako je Bolton, koji je bio zvaničnik i u prošloj konzervativnoj administraciji, i tada predlagao napad na Iran, administracija Džordža Buša ga nije slušala.

Da li će ga saslušati sadašnja vlada, zavisi i od toga da li je Donald Tramp spreman da odustane od politike smanjivanja američkog prisustva na Bliskom istoku i sopstvene spoljnopolitičke doktrine, koja predviđa usredsređivanje na rivalstvo sa velikim silama poput Kine i Rusije. Prema Trampovoj doktrini, Amerika treba da se povuče sa Bliskog istoka da bi se posvetila azijsko-pacifičkom regionu i sprečila Kinu da postane glavna svetska sila. Ukoliko šef Bele kuće prihvati da u taj region vrati 120.000 vojnika, zaustaviće politiku povlačenja koju je započeo kad je trupama u Siriji naredio da se vrate kući, a zvaničnicima zaduženim za Avganistan da započnu pregovore sa talibanima.

Raspoređivanje novih američkih trupa bila bi još jedna provokacija za Teheran i pogodno tlo za sukob američke i iranske vojske. Prvi korak ka takvom scenariju već je napravljen kad je Amerika nedavno na spisak terorističkih organizacija stavila i iransku Revolucionarnu gardu, na šta je Iran uzvratio porukom da će ubuduće sve američke trupe u regionu smatrati terorističkim.

Odnosi između dve zemlje donekle su relaksirani za vreme predsednika Baraka Obame, kad je s Iranom potpisan sporazum o nuklearnom programu. Teheran se 2015. obavezao da će prestati da obogaćuje uranijum, kao i da će višak uranijuma prodati na međunarodnom tržištu u zamenu za ublaživanje međunarodnih sankcija. Uprkos protivljenju svih ostalih potpisnica, Trampova administracija se povukla iz ovog sporazuma, ponovo uvodeći Teheranu najstrože sankcije. Zbog toga je iranski predsednik Hasan Rohani prošle nedelje saopštio da njegova vlada više neće poštovati deo dogovora koji se odnosi na zalihe obogaćenog uranijuma ako ostale države potpisnice ne pronađu način da zaobiđu američke sankcije. Bolton je dan pre toga kazao da SAD šalju bombardere i nosač aviona u Persijski zaliv upravo zbog iranskih nepredvidivih poteza. Pojedini Trampovi savetnici i američki saveznici u regionu, a iranski arhineprijatelji – Izrael, Saudijska Arabija i ostale sunitske monarhije Persijskog zaliva – jedva čekaju bilo kakav povod da nagovore SAD na napad.

Ujedinjeni Arapski Emirata su proteklog vikenda tvrdili da su u blizini njihove obale četiri naftna tankera oštećena prilikom sabotaže, koju su SAD dovele u vezu s Iranom. Iako su američki zvaničnici tvrdili da su Teheran ili njegovi posrednici uz pomoć eksploziva napravili rupe u brodovima, AP je juče javio da satelitski snimci pokazuju da nijedan brod (dva saudijska, jedan norveški i jedan iz Emirata) nije oštećen. Kao povod za napad na Iran mogle bi da posluže i jučerašnje vesti iz Rijada da su na naftna postrojenja saudijske državne kompanije „Aramko” organizovani napadi iz dronova. Saopštenje je objavljeno neposredno pošto su jemenski pobunjenici Huti, saveznici Irana, saopštili da su napali Saudijsku Arabiju.

Delimično povlačenje iz sporazuma iz 2015. potkrepiće tvrdnje da Iran hoće da napravi nuklearno oružje iako se ova zemlja otarasila 97 odsto uranijuma i trenutno nema dovoljno zaliha da bi napravila bombu (što potvrđuju i UN). Ukoliko Rohani nastavi da radi na nuklearnom programu, svakako će mu trebati neko vreme da napravi oružje i to američkoj vladi ostavlja prostor da razradi strategiju. Ipak, zaključuje „Njujork tajms”, i tada će joj biti teško da ubedi javnost da je iranska bomba najveća pretnja američkoj bezbednosti.