Rama neće da CDU pregovara s opozicijom

Dan posle nasilnih antivladinih demonstracija koje su bile održane za vikend u Tirani, premijer Edi Rama pozvao je građane da ne žrtvuju svoju slobodu zbog ciljeva opozicije.

„Građani pritvoreni na protestima 11. maja obični su ljudi koji su izmanipulisani i uvučeni u nasilje i treba da se zapitaju za koga i zbog čega to rade. Za bivše premijere Ljulzima Bašu i Sali Berišu ili predsednicu Pokreta socijalista za integracije Moniku Krijemadi: kako je moguće da svoje političke ideje namećete vatrom i bakljama”, upitao je Rama juče na skupu na kojem su predstavljeni kandidati njegove Socijalističke partije za lokalne izbore 30. juna.

Tokom nereda demonstranata i policije u toku vikenda privedeno je 50 ljudi. Nije vredelo što su SAD i EU u ponedeljak pozvali albansku opoziciju da se uzdrži nasilja. Samo nekoliko sati posle njihovog apela, uprkos kiši, pristalice opozicije su počele da bacaju Molotovljeve koktele i petarde na policiju koja je štitila zgradu vlade.

Socijalistički premijer Edi Rama osudio je nasilno ponašanje demonstranata i rekao da je njime „Albanija oštećena”. Međutim, opoziciona Demokratska stranka optužila je vladu da pokušava da izazove „konfrontacije, sukobe i strah među građanima”.

Opozicija je proteste započela sredinom februara, optužujući vladine zvaničnike za korupciju i krađu glasova na parlamentarnim izborima pre dve godine.

Ali, Rama ne samo što se ne obazire na ove zahteve lidera ujedinjene opozicije Ljulzima Baše koji traži formiranje prelazne vlade i raspisivanje prevremenih izbora, već poručuje da neće biti ni odlaganja lokalnih izbora.

„Razumem želju nemačkih prijatelja, pre svega CDU da nam pomognu. Oni su dobrodošli, ali niko u naše ime neće s opozicijom pregovarati o odlaganju lokalnih izbora koji će biti održani onda kada ih raspisao predsednik Albanije 30. juna”, izjavio je juče Rama.

U Albaniji kao da se ponavlja sličan scenario od pre dve godine kada je tromesečnim demonstracijama opozicija gotovo u istom sastavu tražila ostavku Edija Rame i formiranje tehničke vlade. Ali, uprkos protestima na parlamentarnim izborima 25. juna 2017, socijalisti Edija Rame su ubedljivo pobedili. Osvojili su 74 od 120 poslaničkih mesta, devet više nego na prethodnim izborima, što je prvi put od 2001. godine jednoj stranci omogućilo da samostalno formira vladu. Demokrate Ljulzima Baše osvojile su 43 mandata, sedam manje nego na prošlim izborima.

„Smatram da raspisivanje vanrednih izbora nije moguće zato što opozicija nema podršku SAD i Evropske unije. Opozicioni lideri su čak napadali Ameriku. A u Albaniji teško da neko može imati političku budućnost, ako kritikuje SAD koja je ovde veoma popularna”, objašnjava za „Politiku” dr Ledion Krisafi, istraživač Albanskog instituta za međunarodne studije u Tirani.

Iako su poslednji opozicioni protesti bili nasilni, po oceni Krisafija oni nemaju veliku podršku u narodu, jer neke ankete pokazuju da bi socijalisti, i kada bi se raspisali izbori, ponovo ubedljivo pobedili.

„Mogući rasplet višemesečnih političkih tenzija mogao bi da se dogodi na lokalnim izborima na kojima opozicija, kako tvrdi, neće učestvovati. Ako izlaznost građana na birališta bude mala, onda bi opozicija dobila argument da traži i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora”, objašnjava ovaj istraživač iz Tirane.

Rami ne ide u prilog to što Albanija, koja je pre pet godina dobila status kandidata EU, neće u junu, kako što se očekivalo, dobiti „zeleno svetlo” za otvaranje pregovora s Evropskom unijom. Delegacija Evropskog parlamenta koja je krajem februara boravila u Tirani upozorila je albansku vladu da otvaranja pregovora neće biti ukoliko opozicija nastavi sa nasilnim protestima.

Ledion Krisafi za naš list konstatuje da je posle samita u Berlinu 29. aprila koji je održan  na poziv Angele Merkel i Emanuela Makrona bilo jasno da Tirana pregovore sa Briselom neće otvoriti ne samo u junu, već možda ni u septembru.

„Otvaranje pregovora sa EU bi bila velika pobeda Edija Rame. Zato mislim da je jedan od ciljeva opozicije da Albanija ne započne razgovore o punopravnom članstvu u uniji”, ističe Krisafi.