Opštinski budžeti ispod radara

Koliko god se Siniša Mali hvalio da je budžet Ministarstva finansija, za koji je odgovoran – pod kontrolom – to malo koji čelnik lokalne vlasti može da kaže za svoju kasu. U proseku prihodi im podbacuju za petinu, a rashodi rastu 10 odsto. Rešenje za ovaj nered u javnim finansijama na lokalu jeste revizor. Ali ne bilo kakav. Ne misli se na državnu revizorsku instituciju koja dođe „kao šlag na tortu”, budući da kontrolu sprovodi na kraju kada je budžetska godina već završena, već je potrebna kontrola u samom toku trošenja para, drugačije nazvana interna revizija.

Prema analizi Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove, koji kroz projekat „Reforma javnih finansija pomoći” obučava lokalnu administraciju da unapredi planiranje, raspodelu i kontrolu trošenja budžetskih para, kao i nadzor nad radom lokalnih javnih preduzeća, samo 45 odsto lokalnih samouprava ima uspostavljen sistem finansijskog upravljanja i kontrole (od anketiranih 128).

Veliki fiskalni problem na lokalu je činjenica da njihovi budžeti nisu kredibilni, tačnije dolazi do velikog odstupanja između planiranog budžeta i njihovog izvršenja.

Fiskalni savet je nekoliko puta ukazao da opštine i gradovi često, prilikom izrade budžeta, u rashode uključuju i zaostale obaveze iz prethodnog perioda, pa i planiraju rashode za koje postoje male šanse da se dese (veliki investicioni projekti) i tako dobiju nerealno visoke planirane rashode. Zatim se i prihodi nerealno postave kako planirani deficit ne bi bio veliki.

– Posmatrajući budžete pojedinačnih lokalnih samouprava uočavamo da je problem lošeg planiranja široko rasprostranjen, više od polovine beleži izvršenje budžeta koje je niže od 80 odsto. Postoje i opštine koje izvršavaju svega 50-60 odsto planiranog budžeta (npr. Inđija i Zaječar )– naveo je Fiskalni savet u oceni fiskalne strategije.

Struktura rashoda je takođe loša na lokalu. Previše se troši na subvencije, a premalo za kapitalne rashode. Lokalne samouprave mogle bi da povećaju investicije 300 miliona evra, ako bi smanjile subvencije javnim preduzećima i poboljšale naplatu prihoda. One izdvajaju svega 0,8 odsto BDP za investicije, dok je prosek ostalih zemalja ovog regiona oko 16 odsto BDP.

Državna revizorska institucija kod većine lokalnih samouprava uočava nizak stepen naplate potraživanja, koja su nastala po različitim osnovama (najčešće poreskih, ali i ostalih), kao i da lokalne administracije ne preduzimaju odgovarajuće mere za njihovu naplatu.

– Najveća nepravilnost kod lokalnih vlasti po iznosu, kao i po učestalosti javljanja, predstavlja preuzimanje obaveza iznad iznosa odobrenih aproprijacija (to je dato pravo za trošenje sredstava do određenog iznosa i za određenu namenu u budžetskoj godini utvrđeno odlukom o budžetu lokalne vlasti). Međutim, kod otklanjanja ovih nepravilnosti javljaju se i ograničenja, jer su kod nekih lokalnih samouprava ukupni iznosi preuzetih obaveza daleko iznad iznosa godišnjeg budžeta. Zbog toga te lokalne samouprave nisu u mogućnosti da u kratkom roku otklone ovu nepravilnost – navode u DRI.

Opštine i gradovi za subvencije lokalnim javnim preduzećima godišnje daju 0,6 odsto BDP-a, od ukupnih subvencija na lokalu koje iznose 0,8 procenata.

Državni revizori su uočili da se pri dodeli subvencija najveće nepravilnosti odnose na to da su javnim preduzećima prenošena sredstva, a da ona nisu imala saglasnost na posebne programe za subvencije.

Potpisani ugovori sa 33 opštine

 Predstavnici 33 opštine i grada u Srbiji potpisali su juče u Beogradu Memorandum o saradnji u okviru projekta „Reforma lokalnih javnih finansija”, koji predviđa stručnu podršku lokalnim samoupravama u primeni principa dobre uprave u oblasti lokalnih javnih finansija, interne revizije i nadzor nad lokalnim javnim preduzećima.

Branko Ružić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže da je ovaj segment rada lokalne administracije važan deo reforme javne uprave i podrazumeva uvođenje niza procedura, procesa, kontrola i novu organizaciju posla kada je reč o raspolaganju parama iz budžeta lokalnih samouprava.

– Uvođenje finansijske kontrole i upravljanja i boljeg nadzora nad lokalnim javnim preduzećima omogućava da, čelni i najodgovorniji ljudi opština i gradova, sagledaju situaciju u budžetu i povežu je sa planovima i ciljevima koje su postavili – kaže Ružić.